(VIDEO) Ni kultna energija "Pionira" ne može da pomogne OVAKVOM Partizanu

Kultna dvorana "Pionir" ponovo je bila glasna i na momente podsećala na slavne dane Partizana, ali je parket ostao bez odgovora. Crno-beli doživeli su debakl od Olimpijakosa, potvrdivši užasnu formu koja se ne meri samo konačnim rezultatom, već generalnim utiskom nemoći i praznine. U večeri koja je trebalo makar da ponudi nagoveštaj izlaska iz krize, "parni valjak" ponovo je razočarao navijače, ugasivši se istog trenutka kada su Pirejci podigli ritam, a konačnih 104:66 samo je surova potvrda svega što se izdešavalo na terenu tokom tih sumornih 40 minuta košarke.

Olimpijakos je već do poluvremena rešio pitanje pobednika, stekavši 22 poena razlike, a dok su gosti igrali smireno, organizovano i sa jasnim planom, Partizan je delovao kao brod bez kormilara i kontinuiteta u igri, pa je debakl u Beogradu bio neminovan, bez obzira na podršku sa tribina. 

Svaki pokušaj povratka u meč završavao se pogrešnim odlukama, ishitrenim šutevima i lakim poenima rivala, koji su dodatno dotukli već mentalno labilni Partizan. Razlika je počela da raste u trećoj četvrtini, a sa njom i onaj prazan osećaj u grudima za svakog vernog navijača, koji je sa tugom u očima posmatrao traljave poteze njegovog tima, koji se praktično saplitao na parketu, dok je Olimpijakos, bez sentimentalnosti, vodio glavnu priču od starta do kraja, kao da nije želeo da spušta papučicu sa gasa i kada je razlika otišla na +40.

U nastavku susreta nije bilo ni drame, ni preokreta. Utakmica je vrlo brzo izgubila takmičarski smisao, s tim da su se navijači barem lepo zabavili, pa smo videli bar neke pozitivne obrise, bez obzira na tragediju koju su im košarkaši priredili. 

Ako je nešto ostalo upečatljivo u ovoj večeri, onda je to publika. Uprkos sumornim scenama na parketu, sa tribina je dolazila glasna i uporna podrška. Kako je razlika rasla, tako je i navijanje postajalo jače, podsećajući na stare dane, kao nekakav pokušaj da se iole sačuva dostojanstvo kluba, kada igra to nije uspevala.

Ovaj poraz dodatno je produbio krizu u kojoj se klub nalazi. Partizan je izgubio poslednjih sedam utakmica u Evroligi, s tim da veći problem od samog rezultata, ostaje generalna slika na terenu, gde se jasno vidi da je ekipa bez kontinuiteta, samopouzdanja i jasnog pravca. Ozbiljno takmičenje poput Evrolige, ne oprašta slabosti, te će crno-beli, ukoliko žele da izbegnu istorijski debakl ove sezone, morati brzo da pronađu odgovore na pitanja koja se iz večeri u veče sve glasnije nameću.

Sinonima nam već ponestaje za sve ono što gledamo od "parnog valjka" u poslednjih dva meseca. Vodimo se, generalno, pozitivnom filozofijom sa nadom da će doći bolje sutra, ali od kada je postala praksa da se gotovo svako kolo završi rekordnim porazom, ni najveći optimisti često neće videti svetlo na kraju tunela. A, kako i bi, kada zvučna pojačanja iz NBA lige, poput Kamerona Pejna, koji su došli sa ulogom spasioca u Humsku, imaju 8 odsto realizaciju iz igre, uz svih sedam promašaja sa distance!

Vreme je za nove promene, i to prvenstveno u igračkom kadru, gde tvrdoglavo "džudže" svi, ali apsolutno svi problemi "parnog valjka", koji će prema svemu sudeći ostati na istom mestu, bez obzira ko sedeo na klupi Partizana - najveći trener u istoriji Evrolige, ili "samo" bivši šef struke jedne velike Barselone, koji je sigurno već počeo da preispituje svoju odluku da se preseli u Beograd.