Rosi ponovo progovorio o Marku Markezu: To nikada neću zaboraviti,borio se da mene spreči da osvojim titulu

Valentino Rosi ne menja stav o kontroverznoj sezoni 2015. godine i sukobu sa Markom Markeszom. Legendarni italijanski motociklista ponovo se osvrnuo na jedan od najburnijih perioda u istoriji Moto GP šampionata, priznajući da ga događaji od pre više od decenije i dalje podjednako pogađaju.

Legendarni italijanski as danas je predstavio autobiografiju pod nazivom "Valentino Rosi – moja priča", koju je napisao u saradnji sa iskusnim italijanskim novinarom Đorđom Terucijem.

 

 

Govoreći o autobiografiji, Rosi je istakao da je dugo želeo da svoju životnu i sportsku priču pretoči u knjigu, ne izostavljajući ni najosetljivije detalje.

"Mnogo sam se otvorio. Godinama sam želeo da napišem ovu knjigu i na kraju smo uspeli da ispričamo sve što je moglo da se ispriča, ne izostavljajući ništa. Sve što sam mogao da kažem, a da zbog toga ne budem uhapšen, nalazi se u knjizi", našalio se Italijan.

Jedna od neizbežnih tema bila je i sezona 2015, kada se Rosi borio za svoju desetu titulu svetskog šampiona. Umesto jubileja, italijanski as ostao je bez trofeja, a događaji iz te godine, posebno sukob sa Markom Markezom na Velikoj nagradi Malezije u Sepangu, i danas izazivaju snažne emocije.

Rosi nije odstupio od stava koji godinama iznosi o tadašnjim dešavanjima. Smatra da se Markez nije borio za titulu, već da mu je cilj bio da onemogući Italijana da stigne do šampionskog trofeja.

"Nažalost, priča iz 2015. godine danas mi deluje još apsurdnije i još više me ljuti, jer se Markez nije borio za titulu. Lorenco i ja smo vodili borbu za šampionat, dok se on borio da mene spreči da osvojim titulu. Na kraju je u tome uspeo", rekao je Rosi.

Credit: Te-Co / Zuma Press / Profimedia

 

Legendarni motociklista priznao je da mu taj poraz i dalje teško pada, uprkos tome što je od tada prošlo više od deset godina.

"To je nešto što se nikada ne zaboravlja. I dalje boli. Prošlo je više od deset godina, ali osećaj i moje raspoloženje kada pomislim na to isti su kao one večeri u Valensiji. To me pomalo i zabrinjava. Često se pogledam u ogledalo i kažem sebi da ne treba da se fokusiram na ono što sam izgubio, već možda na sve ono što sam osvojio. Ali takav je sport ono što izgubite boli mnogo više nego što vas raduje ono što osvojite", poručio je Italijan.

Rosi se osvrnuo i na odluku o povlačenju iz Moto GP šampionata, priznajući da je možda mogao ranije da završi karijeru. Ipak, ljubav prema motociklizmu bila je jača od razmišljanja o penziji. Karijeru je okončao sa 42 godine, a kako kaže, dugo nije mogao da zamisli život bez trkanja.

"Kako znate kada je pravi trenutak da stanete? Nisam baš najbolja osoba koja može da odgovori na to pitanje, jer je verovatno trebalo da završim nešto ranije. Međutim, uvek sam voleo da se trkam i to mi je pričinjavalo ogromno zadovoljstvo", objasnio je Rosi.

Otkrio je i da je razgovarao sa Mihaelom Šumaherom i Trojem Bejlisom o njihovim odlukama da završe karijere, ali da su pojedini njihovi komentari uticali na njegov stav.

"Sećam se da su se povukli iz različitih razloga, ali sam stekao utisak da su pomalo žalili zbog takve odluke. Zato sam uvek mislio da ću voziti dokle god budem mogao. Kada sam poslednji put prošao kroz cilj, za mene je to bilo zatvoreno poglavlje. Nikada nisam razmišljao o povratku u Moto GP. Bilo je to kao da sam napisao reč kraj, baš u pravom trenutku", rekao je legendarni Italijan.

Credit: Marco Serena/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

 

Tokom gostovanja Rosi je podelio i zanimljivu anegdotu sa svog prvog testiranja bolida Formule 1, kada je 2004. godine imao priliku da sedne za volan Ferarija.

Kako bi sve ostalo u tajnosti, organizatori su mu obezbedili smeštaj na stazi Fiorano, u kući u kojoj je nekada bila kancelarija Enca Ferarija. Međutim, jutro nije počelo baš onako kako je planirano.

"Bilo je to prvi put da sam testirao Ferari. Da bi sve ostalo u tajnosti, spavali smo na stazi Fiorano, u kući u kojoj je Enco Ferari imao kancelariju. Ujutru su došli, a mi smo se, naravno, kasno probudili. Sišli smo dole kao da smo vlasnici kuće, da otvorimo vrata, a tamo je stajao Žan Tod", prisetio se Rosi.

Situacija je postala još zanimljivija kada je Tod ugledao Rosija i njegovog prijatelja Uća u prilično neformalnom izdanju.

"Mi smo bili u japankama, kupaćim kostimima i majicama. Tod je pogledao Uća i pitao ga: "Ima li ovde bazen?" Recimo samo da su se moje šanse da jednog dana vozim Ferari tada smanjile bar za polovinu", ispričao je Rosi kroz smeh.

Autobiografija tako donosi i manje poznate detalje iz života jednog od najvećih motociklista svih vremena, ali i potvrdu da pojedine sportske rane, bez obzira na protok vremena i osvojene trofeje, nikada u potpunosti ne zarastaju.