Najbolji bejzbol igrači koji nikad nisu osvojili MLB titulu – da li je ovo njihova godina?

Američki sportovi često iznedre velike legende koje nikad ne uspeju da osvoje titulu, pa im se to često prebacuje u nekom rangiranju ili proceni uspešnosti ukupne karijere. Eh da su samo Čarls Barkli, Patrik Juing, Rendi Mos, Alen Ajverson, Den Marino i mnogi drugi osvojili titulu, sigurno bi se danas drugim očima gledali.

Iako u bejzbolu to nije baš toliko značajno, lepo bi bilo da su igrači poput Berija Bondsa, Kena Grifija Juniora, ili u novije vreme Majka Trauta karijere završili sa šampionskom titulom. U ovogodišnjem plejofu (iako još nisu sve pomenute ekipe obezbedile učešće) nekoliko igrača sa vrlo zavidnim karijerama imaće priliku da se bore za prvu titulu.

Gerit Kol – Njujork Jenkis (7 plej-of učešća, 1 finale)

Iako ove sezone ne igra na svom uobičajenom nivou (zdravlje mu je dozvolilo samo 15 startova) i dalje je jedan od poslednjih startnih bacača kog bilo koji tim želi da vidi protiv sebe u plej-ofu. U Jenkijima je iz tri razloga – veliki ugovor, navija za njih od detinjstva i tu ima najbolju šansu za šampionsku titulu. Ovo je godina u kojoj još uvek to može da ostvari.

Brajs Harper – Filadelfija Filis (6 plej-of učešća, 1 finale)

Titula šampiona je jedino što Harper nema u karijeri. Vašington Nešnalsi su do kraja otišli godinu dana nakon što ih je Harper napustio, nakon čega je sa Filisima ušao u finale 2022. i umalo ponovo prošle sezone. Sledeća plej-of utakmica koju bude odigrao biće njegova 50. i zaslužan je za neke od najpoznatijih plej-of momenata. U jednom trenutku bi morao osvojiti i titulu, ili ipak ne?

Aron Džadž – Njujork Jenkis (6 plej-of učešća, bez finala)

Jedno od najzvučnijih imena na listi i svakako trenutno najpoznatiji igrač najpoznatije bejzbol franšize na svetu nije igrač koji se do sada proslavio u plej-ofu. Do sada je na 44 utakmice udarao samo .211 (takozvana Mendoza granična linija za beskorisno udaranje u MLB-u je 200 dok se prosek u ligi kreće oko 250), što je sušta suprotnost od njegovog proseka karijere od 288 u regularnom delu sezone, odnosno čak 323 ove sezone (sve iznad .300 se smatra za odlično).

U Aronovoj poslednjoj plejof seriji 2022. protiv Hjuston Astrosa udarao je svega 1 od 16, ali ove godine igra možda i najbolju sezonu ikada za desnorukog udarača. Plasman u finale bi po svemu bila kruna sezone i za franšizu koju je na mnogo načina svojom igrom oživeo i za njegovu istorijsku sezonu.

Fransisko Lindor – Njujork Mets (5 učešća u plej-ofu, 1 finale)

Lagani startovi sezona su ga koštali učešća na All Star utakmicama od 2019. iako će se naći u top 10 u glasanju za MVP-a treću godinu zaredom. Igra najbolju sezonu karijere za tim čiji je neupitni lider, koji je ove godine jedna od najlepših priča drugog dela sezone u bejzbolu. Deluje da još nije uspeo da se podigne do nivoa najvećih zvezda grada Njujorka, osvojena MLB titula bi tome svakako mnogo doprinela.

Meni Mačado – San Diego Padres (5 učešća u plej-ofu, 1 finale)

Iako sezona baš nije bila po njegovim standardima, nakon oporavka od povrede (očekuje se da bude potpuno zdrav tek naredne sezone), počinje malo više da liči na sebe. Prvo plejof učešće imao je sa Oriolsima 2012. kada je imao 20 godina, a svoje jedino finale sa Dodžersima izgubio je 2018. Još nije skroz osigurao ulazak u Kuću Slavnih, titula bi ga tu značajno pogurala.

Šohei Ohtani – Los Anđeles Dodžers (bez plej-of učešća)

Konačno se plasirao u svoj prvi plejof, tako da je to dobar početak (šuška se da će čak i bacati u doigravanju – podsetimo, Ohtani je operisao lakat nakon završetka prošle sezone i nije bacao do sada uopšte ove godine). U pitanju je jedan od najvećih talenata u istoriji bejzbola kojem je mesto na najvećoj pozornici, a sa Dodžersima je u velikoj meri da bi im doneo prvu titulu u kompletnoj sezoni od 1988. (iako se skraćena COVID 2020. i dalje broji). Još je mnogo godina ispred njega da pokuša da osvoji titulu, ali, kao i za mnoge stvari u životu, ne postoji bolji trenutak od sadašnjeg.

Hoze Ramirez – Klivlend Gardians (5 plej-of učešća, 1 finale)

Zvezda Klivlenda koja nikako da dobije poštovanje koje zaslužuje. Trebalo je da bude MVP Američke Lige 2020. i svake sezone igra odlično unazad deceniju. Šta bi moglo to da promeni? Pa osvajanje Svetske Serije za Klivlend. To bi označilo kraj najdužeg aktivnog posta u MLB-u, franšiza i grad bi mu verovatno podigli i statuu, ili više njih (Indiansi/Gardiansi čekaju titulu 75 godina, od 1948.).

Džej Ti Rilmuto – Filadelfija Filis (2 učešća u plej-ofu, 1 finale)

Videćemo kako će glasanje za Kuću Slavnih proći za Bastera Posija i Jadiera Molinu u narednih nekoliko godina, jer će nam to dati neku ideju o budućoj sudbini najboljih hvatača današnjice Salvadora Pereza i Rilmuta, koji ove godine ima do sada najbolju šansu da osvoji to što ova druga trojica imaju, a on još ne.

Karlos Santana – Minesota Tvins (6 učešća u plejo-fu, 1 finale)

Santana je sada već poprilično slavno za malo ostao bez titule sa Klivlendom 2016. tako da bi osvajanje Svetske Serije ove godine sa Minesota Tvinsima bio idealan šlag na petnaestogodišnju karijeru. Minesota će biti četvrti tim koji Santana predvodi u plejofu u poslednjih 5 godina. Tri od četiri trenutno aktivna MLB igrača sa najvećim brojem utakmica u karijeri nikad nisu bili šampioni. Među njima Santana je taj koji ima realnu šansu da to promeni u oktobru.

Djankarlo Stenton – Njujork Jenkis (5 učešća u plej-ofu, bez finala)

Igrač koji će verovatno završiti karijeru sa preko 500 houm ranova, što će ga dovesti u ozbiljnu diskusiju za Kuću Slavnih jednog dana. Osvajanje titule sa Jenkisima bi tu diskusiju značajno pomerilo u njegovu korist. Sa 11 houm ranova na 27 utakmica u plejofu Stenton će svakako biti jedna od najvažnijih karika u pohodu giganta iz Njujorka na novu, za njih sad već predugo čekanu titulu.