Novak Đoković progovorio o trenutku koji ga je promenio i kraju karijere

Novak Đoković poznat je po tome što bez zadrške govori o stvarima o kojima mnogi sportisti ćute, pa su upravo zato njegovi intervjui često drugačiji i dublji.

U razgovoru za australijski magazin "Eskvajer" otvoreno je govorio o tome kako je kroz godine naučio da su mu najvažniji unutrašnji mir i emocionalna stabilnost nešto čemu, kako priznaje, na početku karijere nije pridavao dovoljno značaja.

"Ono što me pokreće je pre svega ljubav prema igri. Tenis je moj život toliko dugo i i dalje uživam u svakom trenutku na terenu. Volim takmičenje, volim izazov i i dalje se osećam snažno i sposobno da se nosim sa mlađim igračima to je veliki deo zabave za mene", rekao je Novak Đoković, koji je i dalje u vrhu ATP liste. 

Ističe srpski as da ne postoji razlika između njega kao sportiste i kao čoveka van terena. Kako kaže, nema “prekidač” kojim bi postao neko drugi kada izađe da igra. Ako iznutra nešto nije kako treba, to se odmah odrazi i na njegovu igru, bez izuzetka.

"Za mene je pronalaženje te ravnoteže došlo kroz holistički pristup i prihvatanje da sam čovek. Pravim greške, imam slabosti i to je u redu. Da biste bili snažni, hrabri i uspešni, morate sebi dozvoliti i da budete ranjivi."

I u poznim igračkim godinama, kada mnogi njegovi vršnjaci odavno nisu na terenu, Đoković i dalje pokazuje izuzetnu disciplinu i motivaciju.

 

 

Posebno emotivno govori o osvajanju zlatne medalje na Olimpijske igre u Parizu 2024, čime je ostvario dugogodišnji san.

"Olimpijsko zlato je bio moj životni san. Učestvovao sam čak četiri puta na Olimpijskim igrama i dugo je ta medalja nedostajala. Pobediti u Parizu, sa 37 godina, predstavljajući Srbiju, bez sumnje je jedan od najvećih trenutaka moje karijere. Stajati tamo, pevati himnu, držati zlatnu medalju, to je osećaj koji ostaje zauvek, ne samo u sećanju već u celom telu. Nikada ranije nisam doživeo takve emocije na teniskom terenu. Suze su samo potekle, prirodno. Bilo je vrlo čisto, vrlo snažno".

Nakon nekoliko neuspešnih pokušaja na prethodnim igrama, taj trenutak opisuje kao jedan od najvažnijih u karijeri.

Ipak, naglašava da tu nije kraj. I dalje ne razmišlja o završetku karijere, već ga motivišu ljubav prema igri, želja za nadmetanjem i lični izazovi. U ovoj fazi, kako objašnjava, nije presudno trenirati više, već pametnije slušati telo i održavati ravnotežu između fizičke i mentalne spremnosti.

"Ne osećam da sam završio sa tenisom. Moja motivacija da nastavim da igram dolazi iz ljubavi prema igri, iz takmičenja i iz želje da izazovem samog sebe. U ovoj fazi karijere priprema nije samo u tome da treniram više. Radi se o tome da treniram pametnije, slušam svoje telo i obezbedim da budem na najboljem nivou fizički i mentalno kako bih mogao da se takmičim na najvišem nivou".

Jedan od najvećih izazova danas mu je razdvojenost od porodice. Kako njegova deca odrastaju i imaju sve više obaveza, sve je teže uskladiti privatni i profesionalni život, što mu predstavlja dodatni teret.

Na kraju, poručuje da mu tenis i dalje mnogo znači, ali da više nije jedina stvar u njegovom životu. Kada se fokus prebaci sa rezultata na sam proces, igra dobija potpuno novu dimenziju. Upravo tada, smatra on, čovek može da pruži svoj maksimum i istinski uživa u onome što radi.