Narcisa Lekušanu, ekskluzivno za TV Arena sport: IHF radi da rukomet postavi na najviši nivo i na dobrom smo putu

Rukometni savez Srbije u subotu uveče u hotelu "Kraun Plaza" u Beogradu obeležo je 75 godina rukometa u Srbiji. Svečanost je, svojim prisustvom pored ministra omladine i sporta Zorana Gajića i predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Božidara Maljkovića uveličala i Narcisa Lekušanu - danas član izvršnog komiteta Svetske kuće rukometa, a nekada vicešampion sveta sa reprezentacijom Rumunije.

Pored prenesene poruke prvog čoveka svetskog rukometa, Egipćanina, Dr Hasana Mustafe, Lekušanu se svim prisutnima obratila na srpskom jeziku, koji je, kako i sama kaže, učila tokom igračke karijere pre i posle treninga družeći se sa saigračicama sa Balkana, što je izazvalo opšte oduševljenje među zvanicama. Tokom večeri nekadašnji levi bek Ikasta, Viborga, Dortmunda i Vlčee, govorila je ekskluzivno za TV Arena sport o svemu što se tiče aktuelnog trenutka u rukometu i organizacije koju predstavlja.

Osnova za razgvor bilo je pitanje – kuda ide rukomet?

"To je, uvek, teško pitanje. Svetska kuća rukometa (IHF) radi veoma naporno kako bi postavila rukomet na najviši nivo. Nije lako, pogotovo u današnje vreme biti i ostati atraktivan u program Olimpijskih igara. Samo i isključivo ako budemo radili zajedno sa federacijama, nacionalnim savezima, moći ćemo da rukomet postavimo na najviše stepenike i grane."

Tema atraktivanosti sporteske grane nije se dovodila u pitanje.  

"Mislim da je rukomet atraktivan i mišljenja sam da je sport koji svakom pruža priliku. I sama sam dugo godina igrala rukomet i danas kada ga gledam – uživam. Stičem utisak da ljudi generalno uživaju gledajući rukomet."

Koliko Vas brine situacija koja, jasno pokazuje, da sve uečstalnije dvorane u kojima se igra rukomet nisu pune. Zbog čega je tako?

"Ponekada, u nekim zemljanja, nije lako imati maksimalnu posećenost u dvoranama. Nekada je to do uslova koji postoje, ili ne postoje, nekada je do same kulture i tradicije rukometne igre u toj zemlji. Ono što me čini srećnom je to što raste broj medijskih kuća koje se interesuju za rukomet i koje imaju u svojoj TV ponudi rukomet. Naravno, za igrače je mnogo bolje kada je dvorana puna. Nekada nemam jasan odgovor šta je to što nam nedostaje da bi dvorane bile popunjene. Nekada je možda do toga što je trenutno zima, hladno, ljudima se ne izalzi – ali daću vam primer moje zemlje. Iz Rumunije sam i imamo, zaista, jednu od najboljih i najkvalitetnijih liga. Imamo infrastrukturu, kvalitetne igrače, ali su dvorane, nekada, ne mogu reći prazne, ali nisu ispunjene kako bi trebalo da budu. Ali evo, u Rumuniji tri TV stanice rade direktne prenose rukometnih utakmica, što mislim da je dobra stvar za sport. I da, nekada je ugodnije ljudima da budu kod kuće, gledaju na TV-u utakmice i mogu da vide sve, svaki detalj. Tako da je nekada teško da se dođe u dvoranu i to isto razumem. Još jedna stvar – gužve u gradu, lokacije na kojima se nalaze dvorane. Uzmite pimer Bukurešta – tri ekipe igraju žensku Ligu šampiona, ali same dvorane nisu idealno pozicionirane i teško su pristupačne. Dakle, nemam pravi odgovor, ali se nadam da ćemo u budućnosti, uvek, imati pune dvorane. Neophodno nam je da imamo tu povezanost ljudi u dvoranama i samih igrača, igračica. To je ono što oplemenjuje dodatno naš sport, hrani sve nas koji smo uključeni u rukomet."

 

Kako Vam deluje tendencija posete na rukometnim utakmica, konkretno, na velikim takmičenjima?

"Možemo da govorio i o nedavno održanim Olimpijskim igrama. IHF, čiji sam deo i prisutna sam bila i znam kako stoje brojke povodom Vašeg pitanja, je zadovoljan. Prvi put smo videli 26,000 ljudi koji su gledali utakmicu ženskog rukometa. To je dobro tendencija, dobar pokazatelj i dobar put. Ponavljam, neretko je to i do kulture i tradicije."

TV Arena sport

 

Svetsko prvenstvo za mušakrce 2025. u januaru razlikuje se od drugih jer će polufinalni dueli biti u dva dana. Četvrtfinala će takođe biti u odvojenim terminima, ali je IHF ponovo odlučio da domaćinstvo podeli na dve zemlje. Šta kaže dosadašnja praksa – greška ili ne?

"Ne znam da li je dobro ili nije, videćemo. Probali smo nešto što je novo da bismo unapredili neke greške koje su postojale. Organizaciono nije bilo idealno na Prvenstvu sveta 2023. za muškarce – nije bilo lako, veliko takmičnje. Imali smo dve zemlje organizatora prošli put, Švedska i Poljska, jedno polufinale u jednoj, drugo u drugoj zemlji. Imali smo dobre momente, nešto što se IHF-u učinilo kao dobro urađen posao, ali smo imali i situacije, gde je organizaciono bilo zahtevno sprovesti sve u delo, kao što su polufinala u dve različite zemlje, iz kojih smo učili i kasnije odlučili da nešto menjamo za predstojeće prvenstvo sveta."

Koliku prepreku dobroj organizaciji predstavljaju dve zemlje domaćini turnira?

"Morate da znate da je, često, teško naći zemlju koja bi želela sama da organizuje prvenstvo, a da može da ispoštuje sve protokole i zakonske regulative. Pre sve zbog infrastrukture. To je nešto što smo otkrivali godinama, kako je vreme prolazilo… Uspeli smo da napredujemo kao organzacija, igrači postaju zadovoljniji s obzirom na to da sada imaju dan slobodno između utakmica, drugačije treniraju, više je vremena za odmor, što je osnova i izuzetno bitno. To je ono što pokušavamo da održimo. Mislim da smo na dobrom putu, ali i dalje tražimo najbolju soluciju za jedno veliko takmičenje."

Kakav status ima Srbije i vidite li napredak srpskog rukometa?

"Za Svetsku kuću rukometa svaki nacionalni savez je kao dete. To Vam je, primera radi, kao u procesu kreiranja Sistema u rukometu. Ni rukometna organuzacija ne bi mogla da funcioniše bez klubova koji su temelj i osnova. Jedna od najvećih želja IHF-a je da se krene u ralizovanje projekta rukometa u školama, što je početna baza i osnova. Sve to zavisi od nacionalnih saveza. Ono što je izuzetno pohvalno je želja koju Srbija ima. Potpisan je 'Master plan' sa EHFom – to je plan, ali put kojim će neko ići kako bi sve implementirao je na nacionalnom savezu i verujem, barem kada vidim sve što se radi u Srbiji, da će Vaš savez u budćnosti upseti u svemu što je postavljeno kao cilj I izazov", zaključuje Lekušanu uz nadu da će uskoro ponovo posetiti Srbiju.