Kraj karijere kakav se samo poželiti može: Filipović se oprostio titulom i MVP priznanjem

Jedan od najvećih u istoriji srpskog vaterpola, Filip Filipović, zatvorio je poglavlje svoje igračke karijere na način koji savršeno oslikava sve što je godinama predstavljao pobedu, liderstvo i odlučujuće poteze kada je najpotrebnije.

Njegov Los Anđeles Atletik klub stigao je do titule prvaka SAD nakon dramatičnog finala protiv Olimpik klub (16:15) posle peteraca. 

Filipović je u regularnom toku meča bio među najistaknutijima sa četiri pogotka, a zatim je preuzeo odgovornost i pogodio odlučujući šut u šestoj seriji, čime je svom timu doneo trofej i sebi MVP priznanje u poslednjem nastupu u karijeri.

 

 

"Nećete me više videti u bazenu, da. To je to. Odlučio sam. Nisam želeo da najavljujem ništa, jer kad god sam najavljivao nešto bi se desilo. Kao što sam rekao, dobio sam signal i to je to. Poslednji šut, poslednji gol za klub“, poručio je Filipović posle meča.

Finale je obeležila i haotična završnica gol Kolina Malkahija za rivala poništen je zbog prekršaja sa isključenjem, što je dodatno zakomplikovalo ionako napetu utakmicu i odvelo je u penal-dramu.

"Hajde da kažemo da je ovo jedno od finala za koje se živi. Iskreno, nisam očekivao ovakvu utakmicu. Znali smo da će biti fizički teško, i da oni neće odustati. Ali nismo ni mi odustajali, znali smo da moramo da ih pritisnemo, da igramo onako kako oni igraju. Iskreno, nisam očekivao da će penali odlučivati. Ali kao što sam rekao ranije, ovo je verovatno najbolje što je svetski vaterpolo video poslednjih meseci. Zahvalan sam na tome što sam bio deo ovog kluba, ovo je moja poslednja utakmica u karijeri i nisam mogao da zamislim da će se završiti ovako".

Na pitanje šta će mu najviše nedostajati, bio je iskren:

"Verovatno ovaj osećaj koji imam sad, energija. Ne nedostaju mi golovi, titule... Jer sam osvojio sve. Ali ova prijateljstva, to će mi faliti. Sada ću krenuti drugim putem. Biće vaterpolo, ali je drugačije od igranja u bazenu.“

Tokom karijere Filipović je sa reprezentacijom Srbije osvojio sve što se moglo uključujući dva olimpijska zlata, svetske i evropske titule dok je na klupskom nivou nosio kapice velikana poput Partizana, Pro Reka, Radničkog, Solnoka, Olimpijakosa i Novog Beograda.