Lindzi Von, kroz zahvalnicu spasiocima u belim mantilima, objavila kraj karijere: Poslednji put...

Lindzi Von je i pre ovogodišnjih Zimskih olimpijskih igara u Milanu i Kortini d' Kampeco bila sinonim za neviđenu hrabrost i(li) ludost, da bi posle stravičnog pada i horor povrede na spust stazi još više pojačala svoj uticaj na ljude.

I dok joj se jedni dive, a drugi je osuđuju zbog silnih preuzetih rizika tokom čudesne karijere, zaključno s povratkom u Svetski kup, posle pola decenije penzije, odnosno odlaskom na ZOI pokidanog ukršenog ligamenta jedne noge i s komadom metala u drugom, ranije stradalom kolenu, ona se redovno oglašava putem društvenih mreža.

Činila je to između pet operacija na nozi, kojima je izbegnuta amputacija, prilikom transporta iz Italije u Sjedinjene Američke Države, nakon izlaska iz bolnice... Gde će morati na još neke intervencije tokom dugog oporavka. Poslednju objavu posvetila je svom timu lekara i drugog medicinskog osoblja. Indirektno stavljajući tačku na svoj život na skijama. 

"Od doktora Toma Haketa koji mi je spasao nogu, doktora Roša koji mi je napravio delimičnu zamenu kolena, popravljanja pokidanih ligamenata, terapije i rehabilitacije… Moji lekari i medicinski tim su razlog zašto sam mogla da uradim ono što sam uradila ove godine i tokom cele moje karijere. 

Vidite krajnji rezultat, kada sam se sa 41 godinom vratila na prvo mesto na svetu. Ali ne vidite sve sate koje je moj medicinski tim uložio sa mnom da me ponovo izgradi. Čak i na Olimpijskim igrama sa pokidanim prednjim ukrštenim ligamentom, Lindzi Vininger i Lorenco Gonzalez su radili danonoćno kako bi mi koleno ponovo pripremili za trke. Niste me videli u bazenu kako radim terapiju u 21.30 sati.

Bukvalno je ceo tim radio za mene i ja sam veoma zahvalna svakome od njih! Hvala vam što ste uložili svoje srce da mi pomognete. Hvala vam što ste mi dozvolili da poslednji put sledim svoje snove - poručila je Amerikanka.