Vembanjamin surovi niz: Četiri velika poraza

Viktor Vembanjama se ponovo našao na mestu koje poznaje bolje nego što bi želeo - na korak od trofeja.

Poraz San Antonio Sparsa od Njujork Niksa u velikom finalu NBA lige deluje kao najveći udarac u njegovoj mladoj karijeri, ali nije prvi put da je francuski fenomen završio drugi na najvećoj sceni. Zapravo, to je postao gotovo neverovatan niz.

Vembanjama je već igrao finale Svetskog prvenstva za igrače do 19 godina, finale Olimpijskih igara, finale NBA kupa i sada veliko finale NBA lige. Svaki put je stigao do poslednje prepreke. Svaki put je ostao bez trofeja.

Prvi veliki poraz stigao je još 2021. godine, kada je kao 17-godišnjak predvodio Francusku do finala FIBA Svetskog prvenstva za igrače do 19 godina. Tamo ga je čekala Amerika i duel sa Četom Holmgrenom, današnjim centrom Oklahoma Siti Tandera.

Vembanjama je tada već bio ime o kojem se govorilo širom sveta, ali je taj turnir pretvorio u ličnu najavu onoga što dolazi. U finalu je ubacio 22 poena, imao 8 blokada i 8 skokova, dok je tokom takmičenja prosečno beležio 14 poena, 7.4 skoka i neverovatnih 5.7 blokada po utakmici.

Ni to nije bilo dovoljno. Amerika je osvojila zlato, Holmgren je proglašen za MVP-a, a Vembanjama je morao da se zadovolji srebrom.

Tri godine kasnije, na Olimpijskim igrama, scenario je bio sličan. Francuska je stigla do finala, Vembanjama je bio najbolji strelac meča sa 26 poena, ali je preko puta stajala američka reprezentacija prepuna zvezda - Lebron Džejms, Stef Kari, Kevin Durent, Entoni Edvards, Devin Buker, Džoel Embid i Džejson Tejtum.

Francuska je ostala blizu, ali nije izdržala do kraja. Kari je u završnici zatrpao obruč, Amerika je slavila 98:87, a Vembanjama je još jednom stao na drugo mesto postolja.

Zatim je stigao NBA kup 2025. godine. San Antonio je u polufinalu savladao Oklahoma Siti Tander, tada tim sa skorom 24-1, i izborio finale protiv Njujork Niksa. Već tada se videlo nešto što će nekoliko meseci kasnije postati bolna tema za Sparse.

San Antonio je imao dvocifrenu prednost. Ušao je u četvrtu četvrtinu sa vođstvom. Dilan Harper je sa klupe ubacio 21 poen. I opet - Njujork je preokrenuo. Niksi su slavili, a Vembanjama je ponovo završio drugi.

Na kraju je došlo veliko finale NBA lige. Najveća pozornica, najveći trofej, najveća šansa do sada. Sparsi su imali talenat, imali su prednost u nekoliko utakmica, imali su momente u kojima je delovalo da su spremni da preskoče nekoliko stepenika odjednom, ali nisu imali zrelost da zatvore seriju.

U sva 4 poraza imali su velike šanse, u četvrtoj utakmici ispustili su 29 poena prednosti, a u petoj nisu uspeli da sačuvaju vođstvo pred svojim navijačima. Njujork je pobedio 94:90, osvojio titulu, a Vembanjama je još jednom morao da gleda kako neko drugi podiže trofej.

To ne znači da je njegova karijera obeležena neuspesima. Naprotiv. Retki su igrači koji sa 22 godine uopšte mogu da imaju ovakvu listu finala iza sebe. Još ređi su oni koji su na svakoj od tih scena bili jedan od najvažnijih aktera, ali baš zato ova priča boli.

Vembanjama nije igrač koji se zadovoljava time da bude "blizu". Posle poraza od Niksa rekao je da ga najviše muči činjenica da će morati da čeka još najmanje 100 utakmica pre nego što ponovo dobije šansu da se bori za NBA titulu.