Ovo nismo videli od Džordana i Melouna: Oklahoma i San Antonio u istorijskom finalu Zapada

Dugo, dugo smo čekali ovakav plej-of duel. Dva tima sa više od 60 pobeda, dve potpuno različite filozofije košarke i serija koja već sada ima osećaj velikog istorijskog obračuna. Oklahoma Siti Tander i San Antonio Spars igraće u finalu Zapadne konferencije, a NBA nije video plej-of sudar dva tima sa najmanje 62 pobede još od 1998. godine, kada su se za titulu borili Čikago Bulsi i Juta Džez.

Oklahoma je regularni deo završila sa 64 pobede, Sparsi sa 62, a dodatnu težinu celoj priči daje činjenica da je San Antonio bio možda i najnezgodniji rival za Tandere tokom sezone. Tim Miča Džonsona dobio je četiri od pet međusobnih duela i pokazao da ima odgovor na agresivnu odbranu i ritam Oklahome.

Ipak, plej-of je potpuno drugačiji svet.

Tanderi su do finala Zapada stigli bez poraza. Rezultatom 8:0 prošli su kroz prve dve runde i delovali kao mašina koja melje protivnike iz večeri u veče. Predvođena Šejom Gildžas-Aleksanderom, Oklahoma igra možda i najintenzivniju košarku u ligi, sa konstantnim pritiskom na loptu, tranzicijom i ogromnim brojem igrača koji mogu da preuzimaju u odbrani.

Međutim, postoje i problemi za Marka Dejgnolta. Džejlen Vilijams i dalje je zvanično van terena zbog povrede zadnje lože, a konkretan datum povratka još ne postoji, iako je sam igrač najavio povratak.

"Napreduje. I dalje je isti proces. Neću ulaziti u detalje, ali nastavlja da napreduje i radi sjajan posao", rekao je Dejgnolt.

Bez Vilijamsa, Oklahoma je morala da pronađe nova rešenja. Upravo tu je iskočio Ejdžej Mičel, koji je postao jedno od najprijatnijih iznenađenja plej-ofa. Mladi bek doneo je energiju, poene i dodatnu kreativnost uz Gildžas-Aleksandera, ali ostaje pitanje koliko dugo Tanderi mogu da održavaju ovakav nivo bez jednog od svojih najvažnijih igrača.

Sa druge strane, San Antonio deluje sve bolje kako plej-of odmiče. Sparsi su zdravi, rotacija funkcioniše, a najveća snaga tima jeste to što gotovo svako može da eksplodira u bilo kojoj utakmici. Jedne večeri heroj je Devin Vasel, druge Stefan Kasl, treće neko iz drugog plana.

Ipak, jasno je da će sudbina serije zavisiti najviše od jednog čoveka - Viktora Vembanjame.

Francuz nastavlja da pomera granice mogućeg. Njegov uticaj na oba kraja parketa potpuno menja način na koji protivnici moraju da igraju. Oklahoma ima atletiku, dubinu i agresivnost, ali pitanje je da li iko zaista ima odgovor za igrača koji sa svojih 224 centimetra može da kontroliše reket, vodi loptu i pogađa trojke preko ruke.

Zato ova serija nosi posebnu težinu za celu NBA ligu. Sa jedne strane je Oklahoma, tim koji simbolizuje modernu brzinu, pritisak i fizičku odbranu. Sa druge je San Antonio, predvođen možda najvećim talentom kojeg je liga videla još od Lebrona Džejmsa.

Prvi put posle dugo vremena deluje da finale Zapada nije samo borba za veliko finale NBA lige, već i sudar dve moguće budućnosti NBA košarke.