Kraj je možda stigao, ali sezona je više nego uspešna: Rajaković i Toronto gradili za budućnost

Toronto Reptorsi nisu prošli dalje, ali ova sezona se ne može i ne sme svesti na poraz u sedmoj utakmici. Klivlend Kavalirsi su slavili, Džeret Alen je dominirao pod obručem, a serija je završena onako kako plej-of često ume da završi priču mladih timova - bolno, fizički, bez mnogo romantike. Ipak, za Toronto ovo nije bio kraj koji poništava sve pre njega. Naprotiv, ovo je bio kraj koji je potvrdio da je ekipa Darka Rajakovića napravila ogroman korak napred.

Reptorsi su sezonu završili sa skorom 46-36, kao peti tim Istoka, godinu dana pošto su bili daleko od ozbiljne plej-of priče. Napravili su skok od 16 pobeda, vratili se u doigravanje prvi put posle 4 godine i u prvoj rundi naterali favorizovani Klivlend da odigra svih 7 utakmica. Nisu bili zdraviji, nisu bili iskusniji, nisu bili veći, nisu imali skuplji tim. Nisu imali ni Imanuela Kviklija tokom cele serije, dok je Brendon Ingram zbog povrede pete ispao iz ritma, a potom i iz same serije. Uprkos svemu tome, Toronto je ostao živ do poslednje večeri.

To je možda i najvažnija rečenica njihove sezone.

Ovaj tim nije izgledao kao slučajni gost u plej-ofu. Posle teškog poraza u prvoj utakmici, kada su mladost i neiskustvo delovali kao preveliki teret, Reptorsi se nisu raspali. Vratili su se kući, dobili treći meč, zatim preživeli četvrti u utakmici koja nije bila lepa, ali je bila "njihova". U šestoj utakmici su ponovo pronašli način da ostanu u životu, uz šut Ar Džej Bereta koji je imao i sreće i hrabrosti, baš onoliko koliko je jednoj mladoj ekipi potrebno da produži san.

Sedma utakmica je bila granica. Toronto je dobro otvorio meč, Skoti Barns je odmah preuzeo odgovornost, Džamal Šed je igrao bez straha, Džakobi Volter i Kolin Mari-Bojls donosili su energiju, dok je Beret ponovo napadao telo protivnika. Reptorsi su imali 10 poena prednosti, kontrolisali veliki deo prvog poluvremena i pokazali da nisu došli samo da odigraju još jednu utakmicu. Došli su da pobede.

Međutim, Klivlend je u trećoj četvrtini pokazao zašto je i dalje tim napravljen za rezultat odmah. Kavalirsi su podigli fizički nivo, očistili izgubljene lopte, pronašli ritam i potpuno iskoristili prednost u visini i snazi. Džeret Alen je sam u trećoj četvrtini imao 14 poena i 10 skokova, dok je Toronto kao tim ostao na 19 poena. Klivlend je utakmicu završio sa čak 60 skokova, naspram 33 Reptorsa, i tu je serija praktično slomljena. Dok je Toronto u većem delu serije skakački parirao protivniku, ovih 19 poena u presudnoj četvrtini sezone je nešto što bode oči i, zapravo, ključ "sledećeg koraka" tima.

Toronto nije imao dovoljno. To je istina. Nije imao dovoljno kreacije, dovoljno šuta, dovoljno dubine, dovoljno zdravlja. Napad se u završnicama često mučio, posebno bez Kviklija. Ingram nije uspeo da pronađe ritam protiv fizičke odbrane Klivlenda pre nego što ga je povreda zaustavila. Jakub Purtul je počeo svih 7 utakmica, ali je u završnici serije sve više gubio značaj. Sve su to realni problemi i uprava će morati da ih rešava već ovog leta.

Ipak, mnogo je važnije šta je Toronto u ovoj seriji saznao o sebi.

Pre svega, saznao je da Skoti Barns nije samo lice franšize zato što neko mora da bude lice franšize. On je igrač koji diže plafon cele ekipe. Bez Kviklija je često bio prvi organizator, završio seriju sa 60 asistencija, nosio ogroman teret u napadu i pritom čuvao Džejmsa Hardena. U sedmoj utakmici su ga umor i lične greške usporili, ali kroz celu seriju je pokazao da više nije samo talentovani Ol-Star igrač. On je na putu da postane prava prva opcija i jedan od najboljih igrača lige.

Beret je, takođe, dobio drugačiji status. Dugo se njegovo ime provlačilo kroz priče o mogućim razmenama, ali je u ovoj seriji pokazao karakter koji je potreban u plej-ofu. Bio je najbolji strelac Toronta kroz veliki deo serije, pogađao važne šuteve, napadao Mičela, ulazio u kontakt i nije bežao od odgovornosti. Nije svaka njegova odluka bila savršena, nije ni šut u sedmoj utakmici bio dovoljno dobar, ali je njegova čvrstina postala deo identiteta ovog tima.

Najveće ohrabrenje, ipak, dolazi iz mladih igrača. Kolin Mari-Bojls je sa 20 godina izgledao kao igrač čije telo, energija i mentalitet prirodno pripadaju plej-ofu. Nije se sakrivao, nije se plašio kontakta i delovao je kao neko ko može da bude važan deo buduće prednje linije uz Barnsa. Volter i Šed su, zbog povreda važnijih igrača, dobili veću ulogu nego što je planirano, ali nisu izgledali kao prolazna rešenja. Izgledali su kao rotacioni igrači na koje Toronto može da računa.

Zato je ovo sezona Darka Rajakovića koliko i sezona Skotija Barnsa. Srpski trener je kroz svoju prvu plej-of seriju kao glavni trener pokazao da ume da drži mladu ekipu pod kontrolom. Toronto nije bio savršen, ali je imao identitet. Igrao je tvrdo, trčao, pritiskao, branio se sa ponosom i stalno pokušavao da nadoknadi ono što mu nedostaje. To nije mala stvar za ekipu koja je u sezonu ušla bez velike spoljne vere.

Rajaković je često pričao o procesu, o radu, o kontroli stvari koje ekipa može da kontroliše. To nekada zvuči kao trenerska fraza, ali kod ovog Toronta se videlo na terenu. Nisu kontrolisali zdravlje. Nisu kontrolisali to što Klivlend ima više iskustv i skuplji sastav. Kontrolisali su borbu. I tu nisu zakazali.

Toronto sada ulazi u leto sa pitanjima, ali i sa smerom. Potrebno je više šuta. Potrebna je bolja struktura napada u završnicama. Potrebno je rešiti šta je idealna uloga Ingrama, kakva je budućnost Purtula i kako se uklapa finansijska slika tima koji već ima ozbiljne ugovore. Biće odluka koje neće biti lake, a pomenuti dvojac se tokom ovih 7 utakmica pokazao najlakše zamenjivim u rotaciji.

Međutim, pre godinu dana pitanje je bilo da li Toronto uopšte ima osnovu za nešto ozbiljno. Posle ove serije odgovor je mnogo jasniji. Ima Barnsa koji izgleda kao buduća superzvezda. Ima Bereta koji je pokazao da ne beži od vatre. Ima mlade igrače koji su odrasli pred očima javnosti. Ima trenera koji je dobio svlačionicu i ekipi dao prepoznatljiv karakter.

Nikola Jokić pred potpisom: Nagetsi spremaju najunosniji ugovor u istoriji NBA

Toronto je izgubio sedmu utakmicu, ali nije izgubio sezonu. Naprotiv, ovo je bila sezona u kojoj su Reptorsi ponovo postali relevantni, opasni i nezgodni. Ekipa protiv koje niko ne želi laganu seriju, jer lagane serije protiv njih nema.

Klivlend ide dalje. Toronto ide kući. Samo što se ovoga puta kući vraća sa dokazom da budućnost više nije prazna priča. Ona je već počela.