(VIDEO) Branson zapalio Garden, Tauns dovršio posao: Njujork poveo protiv Hoksa

Niksi su poveli u seriji protiv Atlante, ali rezultat 113:102 ne otkriva baš najbolje kako je ova utakmica izgledala. Njujork jeste na kraju stigao do sigurne pobede, ali je dobar deo večeri morao ozbiljno da radi za nju, jer su Hoksi dugo uspevali da ostanu u meču i da teraju domaćina da odgovara na konkretna pitanja. Tek kada je odbrana Niksa u drugom poluvremenu zaista stegla obruč, a ritam utakmice prešao na stranu iskusnijeg tima, razlika u kvalitetu i kontroli počela je jasno da se vidi.

Prva četvrtina odmah je ponudila ono što se i očekivalo od ovog para - mnogo energije, dosta brzine i tim iz Atlante koji nije došao u Medison Skver Garden da se uplaši atmosfere. Ipak, vrlo brzo je postalo jasno da Atlanta nema pravo rešenje za Džejlena Bransona kada rano uhvati ritam. Plejmejker Niksa otvorio je utakmicu furiozno, pogađao iz driblinga, kažnjavao svaki trunku prostora i već u uvodnoj deonici ubacio 19 poena. Bio je to onaj tip starta kojim jedan igrač ne samo da puni koš, već potpuno određuje ton utakmice.

Atlanta se, međutim, nije raspala pod tim pritiskom. Si Džej Mekolum donosio je mirnoću u organizaciji, Džejlen Džonson je napadao agresivno, a Onjeka Okongvu davao važne poene i energiju pod košem. Hoksi su uspevali da pronađu ritam iz odbrane i tranzicije, pa se uprkos Bransonovom naletu nisu odvojili od utakmice. Niksi su krajem prve četvrtine preuzeli vođstvo i više ga nisu ispuštali, ali je rezultat 30:24 posle 12 minuta više govorio o njihovom individualnom kvalitetu nego o potpunoj kontroli meča.

Druga četvrtina otvorena je pokušajem Niksa da naprave prvo ozbiljnije odvajanje. Domaći tim je u jednom trenutku stigao i do plus 11, delovalo je da bi Atlanta mogla da upadne u problem, ali tada je usledio odgovor gostiju. Hoksi su podigli intenzitet, pogodili nekoliko važnih šuteva spolja i serijom 19:8 uhvatili priključak. U tim minutima Njujork više nije delovao tako sigurno, a Atlanta je pokazala da ima dovoljno samopouzdanja da izdrži i kada rival otvori meč u visokom ritmu.

Posebno je zanimljivo bilo gledati duel Karla-Entonija Taunsa i Okongvua u prvom poluvremenu. Tauns je dugo bio potpuno van ritma, prve poene postigao je tek na manje od 5 minuta do kraja druge četvrtine, a prvi šut iz igre pogodio još kasnije. Za igrača njegovog renomea i za napad Niksa koji mnogo toga oslanja na njegovu pretnju, to je bio ozbiljan problem. Okongvu je u tom delu utakmice radio odličan posao, a Atlanta je baš preko te unutrašnje stabilnosti kupovala sebi vreme da ostane u egalu.

Završnica prvog poluvremena potpuno je otvorila utakmicu. Okongvu je pogodio trojku uz zvuk sirene, pa su Hoksi na odmor otišli sa samo 2 poena zaostatka - 57:55. U tom trenutku delovalo je da bi Atlanta mogla da napravi ozbiljan problem domaćinu, pogotovo jer je Njujork već pokazao određene slabosti u odbrani, a meč još nije imao onu tvrdoću koja uglavnom odgovara ekipi sa više iskustva.

Treća četvrtina bila je prelomna, i to ne toliko zbog samog rezultata koliko zbog promene karaktera utakmice. Niksi su po izlasku iz svlačionice značajno podigli nivo odbrane. Tranziciona odbrana bila je bolja, komunikacija čvršća, a Hoksi su mnogo teže dolazili do čistih pozicija. Atlanta je u toj deonici šutirala 8/23 iz igre, a ono što je u prvom poluvremenu delovalo tečno i samouvereno, odjednom je postalo isprekidano i tvrdo.

Njujork je baš u toj fazi meča počeo da liči na tim koji zna kako se dobijaju plej-of utakmice. Nije to bilo spektakularno, već zrelo. Tauns je počeo da se budi i da koristi prednost u talentu, Ou Dži Anunobi je donosio stabilnost na oba kraja parketa, a Džoš Hart radio ono što gotovo uvek radi - "zatvarao" posed, skupljao skokove, spajao linije tima i radio sitne stvari koje se na kraju pokažu kao veoma krupne. Atlanta je još bila u igri, ali više nije delovalo da kontroliše bilo koji deo utakmice. Pred poslednju četvrtinu Niksi su vodili 83:74.

Poslednja deonica pokazala je zašto je Njujork tokom sezone bio jedan od najboljih timova lige kada sa vođstvom ulazi u četvrtu četvrtinu. Dodatno je važno što su domaći najbolju mini-seriju napravili čak i dok je Branson bio na klupi. To je verovatno jedan od najjačih signala za nastavak serije, jer govori da Atlanta nije imala problem samo sa jednom zvezdom, već sa ukupnom strukturom protivničke igre. Niksi su u tim minutima povećali prednost na 16 poena i delovalo je da je priča završena.

Ipak, ovaj meč je pokazao i da Njujork još nema luksuz da se potpuno opusti. Atlanta je pri vođstvu domaćina od 19 poena na nešto više od 3 minuta do kraja uspela da napravi seriju 11:0 i spusti minus na 8 poena. Na trenutak je Garden utihnuo, a utakmica je dobila tračak drame koji je delovao izgubljeno samo minut ranije. Niksi su ipak uspeli da se stabilizuju i izbegnu komplikacije, ali će taj finiš ostati kao upozorenje da posao nije završen čim se utakmica prelomi na papiru.

Branson je meč završio sa 28 poena, iako je posle nestvarne prve četvrtine iz igre šutirao svega 1/11 do kraja utakmice. Tauns je posle tihog ulaska u meč stigao do 25 poena i 8 skokova, praktično je drugom polovinom utakmice izbrisao veoma loš početak. Anunobi je dodao 18 poena i 8 skokova, a Hart tihih ali ogromnih 11 poena, 14 skokova i 5 asistencija. Kod Atlante je Mekolum bio najkonstantniji sa 26 poena, Džejlen Džonson dodao je 23, a Okongvu 19.

Na kraju, ovo jeste bila pobeda Niksa koja može da se opiše kao rutinska tek kada se pogleda završni rezultat. Na parketu je izgledalo drugačije - Atlanta je imala periode u kojima je ozbiljno pretila, ali kada je utakmica ušla u deo u kom odlučuju disciplina, odbrana i iskustvo, Njujork je povukao granicu. Prvi meč serije tako je pripao timu koji je u pravim trenucima znao da pojača, izdrži nalet i zatvori utakmicu onda kada je protivnik počeo da tone.

U ostalim utakmicama prvog dana NBA plej-ofa Klivlend je savladao Toronto, Denver Minesotu, a Lejkersi Hjuston, što znači da su sva četiri domaćina odnela pobede u uvodnim utakmicama.