Oni su najviše razočarali: Klipersi se bude, ali sezona je i dalje ispod očekivanja

Nakon što smo se u prethodnim analizama bavili Indijana Pejsersima, Klivlend Kavalirsima i Milvoki Baksima, nastavljamo sa pregledom timova koji su, svako na svoj način, ostali dužni navijačima u odnosu na očekivanja sa početka sezone. U ligi u kojoj se ambicije ne mere samo talentom i rosterom na papiru, već kontinuitetom, identitetom i jasnoćom u igri, naša lista razočaranja polako dobija svoj puni oblik, a na red sada dolazi ekipa od koje se očekivalo mnogo više, a koja tokom većeg dela sezone nije uspela da opravda status ozbiljnog kandidata za vrh Zapada. Treće mesto na našoj listi najvećih razočaranja dosadašnjeg dela sezone pripada Los Anđeles Klipersima.

Ako se gleda očekivanje s početka sezone, Los Anđeles Klipersi su morali da budu znatno više od onoga što su pokazivali tokom većeg dela godine. U Zapadnoj konferenciji, koja jeste brutalno jaka, i dalje se očekuje da tim sa ovakvim imenima i ambicijama pronađe stabilnost i kontinuitet, a upravo je to nešto što je Klipersima konstantno izmicalo, posebno u prvom delu sezone, kada su češće delovali kao ekipa koja traži sebe nego kao ozbiljan kandidat. Problemi su najvidljiviji u napadu, koji je bio daleko ispod standarda za tim ovog kalibra, koji nije imao većih napadačkih problema prethodne sezone. Klipersi su među najslabijim ofanzivnim ekipama lige i postižu svega 112.3 poena po utakmici, što ih svrstava pri samom dnu NBA poretka, a dodatni problem predstavlja činjenica da igraju izuzetno sporo, sa malo tranzicije i dugim posedima, kojima se često gubi ritam. U takvom sistemu, gde nema lakih poena i brzih odluka, svaki pad u šutu ili loš niz odmah dolazi do izražaja, što je bio čest slučaj, dok se istovremeno primećuje da je spor ritam tima u velikoj meri posledica Džejmsa Hardena, kome je trener Tajron Lu dao više slobode uglavnom dok je Kavaj Lenard odsustvovao, i u tim trenucima je Brada ličio na onog igrača iz Hjustona, ali najviše po vremenu zadržavanje lopte u njegovim rukama, ne i po prosecima poena i šuta. Pomenute stvari smanjuju šanse da drugi igrači unesu energiju i dinamiku u napad, a prvi na pamet koji nam pada je Džon Kolins, igrač koji ,,ispašta" ove sezone, a koji ima odlične brojke i procente šuta, kao nekada u ekipi Atlante, ali se čini da nije dovoljno iskorićen od strane trenera Tajrona Lua.

Kada već pričamo o napadačkim  problemima ekipe, dodatni udarac za napadačku strukturu Klipersa bio je odlazak Normana Pauela, koji je u trejdu završio u Majamiju, a njegov šut i sposobnost da sam kreira poene iz drugog plana bili su važan deo rotacije, posebno u momentima kada napad zapadne u sporiji ritam. Bez takvog profila igrača, koji je ranije davao ozbiljan doprinos sa klupe, jasnije i kao standardni starter, Klipersi su još češće ostajali bez rešenja u situacijama kada osnovne opcije ne funkcionišu, što se direktno odrazilo na ukupnu efikasnost napada Ni broj primljenih poena ne oslikava realno kvalitet njihove odbrane. Iako na prvi pogled deluje korektno to što rivalima dozvoljavaju oko 113.5 poena po meču, taj podatak više govori o sporom tempu igre nego o stvarnoj defanzivnoj dominaciji. Manje poseda znači i manje poena na obe strane, ali to Klipersima nije donosilo prednost, jer napad nije bio dovoljno efikasan da iskoristi takav stil košarke, te primljenih 113 poena po meču nisu prava slika njihove defanzive. Naprotiv, po ukupnom defanzivnom rejtingu su tek 18. u ligi.

Ruku na srce, dobar deo sezone obeležile su i povrede, a posebno odsustvo Kavaja Lenarda, bez koga je tim imao skor 4–9, što je jasno pokazalo koliko su ranjivi kada nema njihovog glavnog oslonca. Ipak, ni povratak Leonarda nije automatski rešio probleme, jer ni sa njim u sastavu skor od 17–15 ne deluje kao učinak ekipe koja ima šampionske ambicije, već pre kao tim koji i dalje traži balans. Dodatnu konfuziju u rosteru doneli su i potezi koji nisu dali očekivani rezultat. Eksperiment sa Krisom Polom završio se već nakon prve četvrtine sezone, bez pravog efekta na igru i stabilnost ekipe, dok je povreda Bredlija Bila praktično zatvorila jednu od ideja oko koje su Klipersi planirali da grade napad, pogotovo imajući u vidu da on već neko vreme ne uspeva da uhvati ozbiljniji kontinuitet na terenu. U tom kontekstu treba posmatrati i situaciju sa Bogdanom Bogdanovićem, čiji je dolazak zamišljen kao dodatna napadačka opcija sa klupe, te da je on igrač koji može da donese šut i iskustvo. Nažalost, povreda je prekinula bilo kakvu mogućnost da se njegova uloga zaista razvije, jer je reprezentativac Srbije bez jasnog kontinuiteta na terenu, ostao na margini rotacije, a kako sezona odmiče, sve češće se provlače i spekulacije o potencijalnoj razmeni, što dodatno govori o tome da Klipersi još uvek nisu sigurni šta tačno imaju u rukama i kako da uključe sve delove u funkcionalnu celinu.

Kada rezimiramo prvi deo sezone, 6 pobeda i 21 poraz je bio njihov skor u jednom momentu, što je izazivalo opravdane sumnje u kurs tima iz Kalifornije, ali ono što može da ohrabri navijače Klipersa je sjajna forma njihovih ljubimaca u poslednjih nekoliko nedelja, jer su u tom periodu ostvarili čak 15 pobeda na 18 mečeva i na taj način pokazali da mogu da vrate ovu sezonu u život, u kojoj su u jednom momentu od iste digli ruke. Trenutno su na skromnoj 10. poziciji Zapada, sa 21 pobedom i 24 poraza i sva je prilika da će se boriti za jednu od prve dve pozicije plej-ina, koje će na kraju kompletirati sliku doigravanja na Zapadu, što nisu bile ambicije ekipe Klipersa pre početka tekuće sezone.