Oni su najviše razočarali: Od velikog finala do samog dna lige

Skoro polovina regularnog dela sezone je već iza nas, što je sasvim dovoljan uzorak da se povuče prva ozbiljnija linija razdvajanja između ekipa koje su ispunile očekivanja i onih koje su, uprkos velikim najavama i ambicijama sa početka, ostale daleko ispod projektovanog nivoa. U ovoj listi izdvajamo 5 ekipa koje su, po našem viđenju, najveća razočaranja dosadašnjeg toka sezone, timove od kojih se očekivala borba za vrh konferencije, sigurno plej-of mesto ili makar jasan iskorak u odnosu na prethodnu godinu, a koji su umesto toga zapali u rezultate ispod proseka, nekonzistentne partije i probleme znatno ozbiljnije nego što se pretpostavljalo krajem oktobra, kada je počela sezona. Iako je pred njima još dovoljno vremena da poprave utisak, dosadašnji deo sezone ostavlja jasan utisak da su očekivanja i realnost kod ovih timova u ozbiljnom raskoraku.

5. INDIJANA PEJSERSI

Listu otvaramo sa Indijana Pejsersima, koju smo stavili na peto mesto, ekipom koja je prošle sezone, posebno u doiogravanju, igrala fenomenalno i na iznenađenje svih, stigla do velikog finala. Indiana Pejsersi nisu u ovu sezonu ušli sa najvećim mogućim ambicijama, iako su prethodne sezone stigli do samog kraja. Umesto nastavka uspona i potvrde šampionskog statusa na Istoku, dočekala ih je surova realnost. Sa skorom od tek 9 pobeda i 31 poraz, Indiana je zakucana za poslednje mesto Istočne konferencije i ima drugi najgori skor u celoj ligi. Razlika u odnosu na vrh Istoka je ogromna, ali ono što je poražavajuće je utisak na terenu, jer ovo je sada tim koji je izgubio pravac i identitet. Prošlogodišnji šampion Istoka danas je u dubokoj krizi. Pejsersi su od sredine decembra, pa sve do 7. januara vezali 13 uzastopnih poraza, što je negativni rekord franšize, a u proseku gube sa 7.8 poena po utakmici. Tim koji je do juče lomio rivale tempom, protokom lopte i efikasnošću, sada izgleda sporo, neorganizovano i bez jasne ideje u napadu. Povrede su bile prvi i najveći udarac. Najteži trenutak dogodio se još u prošlogodišnjem finalu, kada je Tajris Halibarton u sedmoj utakmici doživeo kidanje Ahilove tetive. Lider ekipe, najbolji asistent lige i mozak čitavog sistema Pejsersa otpisan je za celu tekuću sezonu, a sa njim i koncept igre koji je Indijanu doveo do samog vrha i velikog uspeha nakon veoma sušnog perioda fransize. Bez Halibartonove kreacije, tranzicije i osećaja za ritam, Pejsersi su izgubili ono po čemu su bili prepoznatljivi, a to je sjajna i raznovrsna napadačka košarka.

Problemi su se dodatno produbili tokom leta, jer je Majls Tarner, igrač koji je deset godina bio stub franšize, zaštitnik obruča i centar koji širi igru, napustio  Indijanu i preselio se u Milvoki Bakse kao slobodan igrač. Njegov odlazak ostavio je ogromnu rupu u reketu, kako defanzivno, tako i napadački, a ne baš dostojne zamene na njegovoj poziciji su pokušale da popune prazninu, ali bez prave stabilnosti i kontinuiteta, pa je centarska linija Indijane postala jedna od najslabijih tačaka tima. Statistika brutalno oslikava koliki je pad doživela Indijana. Pejsersi su drugi najgori tim u ligi po procentu šuta iz igre, sa svega 43.8%, a po broju postignutih poena su tek 28, sa prosekom manjim od 111 poena po meču, dok su po broju asistencija 27. u ligi, sa samo 24.8 dodavanja po utakmici. Za ekipu koja je prošle sezone živela od protoka lopte i brzih rešenja, ovo je verovatno i najalarmantniji podatak. I pored svega toga, očekivanja su bila veća, a razlog je jednostavan – Rik Karlajl. Jedan od najiskusnijih i najcenjenijih trenera u ligi, koji je pre par večeri došao do jubilarne 1000. pobede, poznat je po tome da iz postojećeg rostera izvuče maksimum, ali čak ni on ne može da nadomesti gubitak dva ključna igrača tima, uz konstantne probleme sa povredama i pad forme. Paskal Sijakam i dalje nosi ekipu sa 23.5 poena po meču i povremenim dabl-dabl učincima. Endrju Nembhard je, očekivano, napravio ozbiljan iskorak i beleži preko 17 poena uz oko 7 asistencija u proseku, često preuzimajući odgovornost u završnicama. Benedikt Maturin je pre povrede donosio energiju i instant poene sa klupe, Aron Nesmit pogađa trojke u solidnim procentima, dok mlađi igrači poput Džonija Furfija i Džeresa Vokera pokazuju da u ovom rosteru ipak postoji potencijal za budućnost.

Na timskom nivou, međutim, problemi su preveliki. Indiana ima skor 7-15 na domaćem parketu i poražavajućih 2-16 na gostovanjima. Defanzivno su izuzetno loši, primaju oko 119 poena po utakmici, dok je napad pao među najneefikasnije u ligi. Sve češće deluje da je sezona već sada preusmerena ka razvoju mladih i strpljivom čekanju Halibartonovog povratka u sezoni 2026/27. Iako se, naravno, ni u snu nije očekivalo od njih da ponove uspeh iz prethodne sezone, Pejsersi su se našli na listi najneprijatnijih iznenađenja sezone. Tim sa skoro šampionskim pedigreom, koji je samo godinu dana ranije bio na korak od titule, sada je na samom dnu zbog kombinacije povreda, odlaska ključnih igrača i nemogućnosti da se prilagodi novoj realnosti, a ako se nešto ozbiljno ne promeni do trejd dedlajna, ova sezona lako može da ostane upamćena kao jedna od najgorih u istoriji franšize.

Iako su vezali tri pobede, čini se da Indijana Pejsersi nemaju apsolutno nikakve ambicije u tekućoj sezoni i veruje se da će polako početi da razmišljaju o narednom draftu, za koji se veruje da će biti jedan od kvalitetnijih u poslednjih desetak godina, odnosno da je generacija igrača koja se sprema da uđe u ligu izuzetno kvalitetna, a kada se vrati Tajris Haliburton, uz par dobrih poteza i dobrog pika, Indijana Pejsersi u skorijoj budućnosti ponovo mogu da razmišljaju o uspehu nalik onome iz prethodne sezone.