Draft skauting: Igrač koji ne traži loptu, ali menja utakmice

Defanzivna snaga, skok i energija guraju ga ka prvoj rundi NBA drafta, a njegov profil sve više liči na igrača kakvog timovi traže za dubinu pod košem. Morez Džonson mlađi nije igrač koji će u NBA ligi tražiti loptu u svakom napadu, niti je prospekt čija vrednost počinje atraktivnim potezima. Njegova vrednost je drugačija - snaga, motor, skok, odbrana i sposobnost da radi stvari koje direktno utiču na pobede.

Posle prve sezone na Ilinoisu, Džonson je transferom u Mičigen napravio veliki korak napred. U jednoj od najboljih visokih linija u koledž košarci, uz Adaja Maru i Jaksela Lendeborga, uspeo je da pronađe jasnu ulogu, ali i da pokaže zašto ga sve više projekcija drafta vidi kao kandidata za prvu rundu.

Fizički profil

Džonson ima 206 centimetara bez patika, 114 kilograma i ogroman raspon ruku od 222 centimetra. Na kampu pred draft izmereno mu je i 272 centimetra dosega iz mesta, uz 85 centimetara odraza iz mesta i 99 centimetara maksimalnog odraza.

To je profil igrača koji je nominalno nešto niži za centra, ali funkcionalno igra mnogo "veće". Široka ramena, snažno telo, duge ruke i odlična stabilnost omogućavaju mu da se nosi sa fizički jačim igračima, ali i da se pomera dovoljno dobro za čuvanje nižih i bržih protivnika.

U drugoj sezoni beležio je 13.2 poena, 7.3 skoka, 1.2 asistencije i 1.1 blokadu, za 25.1 minut po meču, uz 62.5% iz igre, 36.4% za 3 poena na malom broju pokušaja i 77.3% sa linije penala.

Vrline

Najveća vrlina Moreza Džonsona mlađeg je defanzivna prilagodljivost. Može da igra kao snažna četvorka, ali i kao niži centar u postavama koje žele više mobilnosti. Ima dovoljno snage da se bori u reketu, ali i dovoljno brzine da preuzme igrača na perimetru.

Njegova lateralna pokretljivost za igrača od 113, 114 kilograma je ozbiljan adut. Nije klasičan centar koji mora da ostane blizu obruča, već visoki igrač koji može da izađe više, da preuzme, da zatvori prostor i da se potom vrati u reket.

Skok je drugi veliki kvalitet. Džonson igra sa ogromnom energijom, dobro čita odbitke i zna kako da se izbori za unutrašnju poziciju. Nije igrač koji čeka da lopta padne u ruke, već aktivno napada skok, posebno u napadu, gde donosi dodatne posede.

U napadu je najkorisniji kao finišer. Odlično se kreće bez lopte, trči u tranziciji, otvara se posle blokova, završava oko obruča i veoma dobro koristi telo pod kontaktom. Na obruču je bio izuzetno efikasan, a procenat šuta iz igre pokazuje koliko dobro razume svoje granice.

Posebno je važan napredak u šutu. Kao brucoš nije ni pokušavao trojke, dok je u Mičigenu pogodio 36.4% za 3 poena na malom uzorku. Još važniji signal je skok sa 61.8% na 77.3% sa linije penala, što daje osnovu za veru da bi vremenom mogao da postane dovoljno opasan kao šuter iz mesta.

Mane

Džonson za sada nije igrač koji sam sebi stvara poene. Njegov napad zavisi od strukture, dobre kretnje, blokova, odbitaka i pravovremenog otvaranja. Nema razvijen dribling za igru licem ka košu, nema konstantan šut iz driblinga i nije neko ko može da preuzme posed kada se napad raspadne.

Dodavanje i obrada informacija takođe moraju da napreduju. U drugoj sezoni imao je više izgubljenih lopti nego asistencija, što pokazuje da mu ne dolazi prirodno kreacija nakon kratkog rolanja ili iz situacija kada odbrana rotira. Može da napravi jednostavan pas, ali ne čita uvek teren dovoljno brzo.

Postoji i pitanje pozicije. Za četvorku mu treba stabilniji šut i bolja igra licem ka košu. Za centra je nešto niži od klasičnih NBA petica. Zbog toga će njegov uspeh dosta zavisiti od sistema i od toga da li ga tim vidi kao mobilnog centra, fizičku četvorku ili igrača koji može da pokriva obe uloge.

Šut je i dalje više nagoveštaj nego dokaz. Procenti su ohrabrujući, ali broj pokušaja za 3 poena je mali. NBA timovi će morati da procene da li je to realan deo njegove buduće igre ili samo povremeni dodatak.

Idealni fit

Džonson najbolje odgovara ekipama koje već imaju primarne kreatore i kojima treba snažan, mobilan visoki igrač za odbranu, skok i završavanje oko obruča. Ne treba mu crtati akcije da bi bio koristan, što je važna osobina za igrača koji ulazi u ligu kao deo rotacije. Najbolje bi izgledao u timu koji igra sa mnogo kretanja, preuzimanja i fizičke košarke.

Posebno bi bio zanimljiv ekipama koje žele da pojačaju skok i defanzivnu čvrstinu bez gubitka mobilnosti. U pravom sistemu mogao bi brzo da dobije minute, jer njegove najbolje stvari ne zahtevaju dug period prilagođavanja.

Poređenja

Najčešća poređenja idu u pravcu igrača kao što su Danijel Gaford, Klint Kapela, Ajzea Stjuart i Dejron Šarp. To nisu poređenja po stilu u potpunosti, već po ulozi - fizički snažan visoki igrač koji završava oko obruča, skače, štiti reket i donosi energiju.

Ako se šut zaista razvije, Džonson bi mogao da postane nešto vredniji od klasičnog igrača za prljav posao pod košem. Tada bi imao šansu da igra i kao četvorka u većim postavama, što bi značajno podiglo njegovu vrednost.

Završna ocena

Morez Džonson mlađi nije najatraktivniji prospekt na NBA draftu 2026, ali je jedan od onih čiji put do ozbiljne uloge deluje veoma jasan. Njegova kombinacija veština daje mu stabilnu osnovu za NBA karijeru.

"Plafon" mu verovatno nije da postane zvezda, jer mu nedostaju kreacija, naprednije dodavanje i dokazan šut. Ipak, donji nivo je veoma zanimljiv. Čak i bez velikog napadačkog razvoja, Džonson ima profil igrača koji može da uđe u rotaciju, čuva više pozicija, skače, trči, završava i donosi fizičku stabilnost.

Ako šut iz mesta postane dovoljno pouzdan, mogao bi da bude jedan od igrača koji će izgledati bolje u NBA ligi nego što to trenutno pokazuje sama statistika.

Video

Džonson nije prvi, nego već 13. igrač kojeg smo predstavili u susret draftu, koji je na programu između utorka i srede. Između ostalih, glavni favoriti za prvo mesto, Ej Džej Dibanca, odlični Derin Piterson i sin prekaljenog NBA asa, Karlosa Buzera, nalaze se među pomenutih trinaest igrača. Ako želite da pročitate sve skauting izveštaje pratite ovaj link.