Draft skauting: Igrač kakav se retko rađa, on je glavni favorit za prvog pika

Ej Džej Dibanca izgleda kao prototip modernog NBA krila koje liga traži već godinama. Visok je 204 centimetra bez patika, ima telo spremno za fizički kontakt, raspon ruku od 217 centimetara i atleticizam koji ne deluje normalno za igrača te građe. Ne radi se samo o tome da je skočan, iako se pominje maksimalni odraz od čak 107 centimetara, već o načinu na koji se kreće, menja ritam i napada prostor. Malo je igrača koji sa tolikom lakoćom kombinuju eksplozivnost, koordinaciju i osećaj za igru.

Njegova najveća vrednost je spoj fizičke dominacije i napadačke veštine. Dibanca može da napadne iz izolacije, u tranziciji, iz igre licem ka košu, ali i da preuzme ulogu kreatora kada mu se lopta da u ruke. Za igrača te visine ima izuzetno dobar prvi korak, zna da uspori, promeni pravac i zatim eksplodira ka obruču. Kontrola tela i promena ritma podsećaju na mnogo iskusnije igrače.

U napadu već sada deluje kao buduća prva opcija. Nije samo finišer, već igrač koji ume da stvori sebi šut. Ima razvijenu igru sa poludistance, može da pogodi težak šut preko ruke i ne beži od velikih poseda. Posebno je važna njegova sposobnost da iznudi faulove, jer već sada pokazuje instinkt igrača koji razume kako se koriste telo, kontakt i ugao napada. Tokom jedine sezone na Brigam Jang univerzitetu predvodio je NCAA po broju poena sa prosekom od 25,5 poena po utakmici, uz 51% šuta iz igre, što je retkost za tako mladog igrača.

Šut za tri poena predstavlja najveće pitanje u njegovoj projekciji. Može da pogodi veoma teške pokušaje i ima trenutke u kojima izgleda kao kompletan strelac, ali procenat od 33,1% još ne garantuje stabilnost na NBA nivou. Mehanika zna da se poravna, luk šuta nije uvek isti i zbog toga ulazi u hladne serije. Upravo taj segment može da odluči da li će biti samo sjajan napadač ili prava superzvezda.

Kao dodavač je bolji nego što mu se često priznaje. Nije čist plejmejker, ali vidi teren, ume da pronađe saigrača iz prodora i sposoban je da pokrene napad. Prosek od 3,7 asistencija po utakmici ne govori celu priču o njegovom osećaju za igru. Problem je što ponekad kasni sa odlukom, previše drži loptu i ulazi u teške posede protiv postavljene odbrane. Beležio je 3,1 izgubljenu loptu po utakmici, što pokazuje da još uvek uči kako da balansira između agresivnosti i kontrole.

Defanzivni potencijal je ogroman. Sa njegovom visinom, dužinom, brzinom i snagom, Dibanca ima alatke da čuva više pozicija. Može da pritisne niže bekove, da preuzima krila, da se vrati u tranziciji i ispravi grešku, svoju ili timsku, čistim atleticizmom. Ipak, odbrana još nije na nivou njegovog fizičkog profila. Dešavaju mu se padovi koncentracije bez lopte, ne rotira uvek na vreme i nema toliki broj ukradenih lopti i blokada koliko bi se očekivalo od igrača takvih predispozicija. Sa 1,1 ukradenom loptom i svega 0,3 blokade po utakmici ostavlja utisak da tek zagreva ono što bi jednog dana mogao da postane.

Najveća mana je ono što smo u određenoj meri već pomenuli - još uvek nije potpuno izbrušen kao donosilac odluka. Kada napad stane, zna da se osloni na težak šut. Kada dođe pomoć, ne reaguje uvek dovoljno brzo. Kada ga odbrana natera levo, nema uvek isti komfor kao pri napadu udesno. To nisu alarmantni problemi, ali jesu detalji koji će biti važni na sledećem nivou.

Idealno NBA okruženje za njega jeste tim koji će mu odmah dati prostor da raste kao kreator, ali ne i da svaku odluku mora da donosi sam. Najbolje bi izgledao uz stabilnog organizatora igre i šutere oko sebe, gde bi mogao da napada iz drugog talasa, trči kontre, koristi prednost u izolaciji i vremenom preuzima sve veću odgovornost.

Poređenja sa Trejsijem Mekgrejdijem i Skotijem Pipenom imaju smisla samo kao stilski okvir. Od Mekgrejdija se vidi taj osećaj za ritam, visina iz koje kreira šut i lakoća poentiranja. Od Pipena se prepoznaju svestranost i potencijal da utiče na više aspekata igre. Pominju se i određene sličnosti sa Kuperom Flegom kada je reč o osećaju za igru i ulozi visokog kreatora koji može da utiče na svaki posed.

Konačna procena je jasna. Ej Džej Dibanca ima fizički profil, napadački talenat i mentalitet igrača koji može da postane lice franšize. Ako šut za tri poena postane stabilan, a odbrambena koncentracija uhvati korak sa alatima koje poseduje, njegov plafon je Ol-NBA nivo i status jednog od najboljih igrača lige. Rizik postoji, jer oslanjanje na težak šut i povremeno usporavanje napada mogu da ga odvedu ka ulozi elitnog strelca, a ne potpunog ofanzivnog motora. Ipak, u ovoj klasi malo ko ima takav spoj talenta, tela i prostora za napredak. Upravo zato Dibanca ulazi na draft 2026. godine kao glavni kandidat za prvog pika i igrač oko kojeg bi NBA franšiza mogla da gradi budućnost naredne decenije.

Video