Može li Mesi da "kopira" Maradonino čudo 40 godina kasnije? Engleska ponovo stoji na putu Argentini

Pre tačno 40 godina Dijego Armando Maradona odigrao je utakmicu koja ga je pretvorila u fudbalsko božanstvo. Večeras Lionel Mesi ima priliku da protiv istog rivala napiše sopstveno poglavlje jedne od najvećih priča u istoriji Mundijala.

Argentina i Engleska sastaju se u polufinalu Svetskog prvenstva, a pobednika u finalu već čeka Španija. Međutim, kada na teren izađu ove dve reprezentacije, teško je govoriti samo o taktici, formi i plasmanu u borbu za trofej.

Ovo je rivalstvo koje već decenijama nosi mnogo više od fudbala.

Najpoznatiji duel odigran je 22. juna 1986. godine na stadionu Asteka u Meksiko Sitiju. Samo četiri godine posle Foklandskog rata, Argentina i Engleska igrale su četvrtfinale Mundijala, a Maradona je u razmaku od nekoliko minuta svetu pokazao dve potpuno različite strane svoje genijalnosti.

Najpre je rukom prebacio Pitera Šiltona i postigao gol koji je ostao zapamćen kao "Božja ruka". Sudija nije video prekršaj, VAR nije postojao, a Argentina je povela. Samo nekoliko minuta kasnije više nije bilo nikakve prevare.

Maradona je primio loptu na svojoj polovini, krenuo kroz englesku odbranu, zaobišao gotovo pola tima i postigao pogodak koji je kasnije proglašen za "Gol veka". Argentina je pobedila 2:1, a njen kapiten nastavio turnir na kojem je praktično sam odveo reprezentaciju do titule prvaka sveta.

Četiri decenije kasnije, Argentina ponovo dolazi do ključne utakmice Mundijala predvođena fudbalerom oko kojeg se vrti čitava generacija.

Mesi neće moći da ponovi "Božju ruku". U eri VAR-a takav pogodak ne bi preživeo ni nekoliko sekundi, ali može da ponovi ono mnogo važnije - da odigra utakmicu koja će biti zapamćena kao njegov konačni pečat na Mundijalima.

Mesi je igrao na šest Svetskih prvenstava, osvojio je titulu i oborio gotovo sve moguće rekorde, ali nikada na Mundijalu nije igrao protiv Engleske. Večeras će prvi put stati naspram reprezentacije čije ime u Argentini nosi težinu kakvu nema gotovo nijedan drugi rival.

Za Maradonu je Engleska bila utakmica života. Za Mesija može da postane poslednja velika prepreka na putu ka drugoj uzastopnoj svetskoj tituli.

Argentina na ovom turniru ponovo izgleda kao ekipa koja zna kako se pobeđuje u nokaut fazi. Nije uvek briljantna, nije uvek dominantna, ali je takmičarski nemilosrdna. Lionel Skaloni izgradio je tim koji zna kada treba da ubrza, kada da pati i kada da prepusti Mesiju trenutak u kojem će rešiti utakmicu.

Engleska, sa druge strane, juri svoje prvo finale Svetskog prvenstva još od 1966. godine. Tomas Tuhel pokušava da prekine čekanje dugo šest decenija, a njegova reprezentacija veruje da ima dovoljno kvaliteta, fizičke snage i dubine da zaustavi aktuelnog šampiona sveta.

Centralna priča biće duel dve "desetke" različitih generacija. Sa jedne strane Mesi, možda najveći igrač svih vremena. Sa druge Džud Belingem, simbol nove Engleske i fudbaler od kojeg se očekuje da u godinama koje dolaze preuzme najvažnije utakmice.

Ipak, ma koliko Engleska imala zvezda, večerašnja utakmica će se u Argentini ipak posmatrati kroz jednog čoveka.

Maradona je 1986. godine protiv Engleske postao besmrtan. Mesi je besmrtnost već obezbedio, ali sada ima priliku da 40 godina kasnije uradi nešto što bi povezalo dve najveće argentinske fudbalske epohe.

Ne mora da postigne dva gola. Ne mora da predribla pola ekipe. Ne mora čak ni da bude jedini junak.

Dovoljno je da odvede Argentinu u finale.

Ako to uradi, priča o Maradoni, Mesiju i Engleskoj dobiće novo poglavlje. Jedan je 1986. godine srušio Engleze na putu ka prvoj tituli svoje ere, drugi večeras pokušava da ih ukloni na putu ka možda poslednjoj kruni svoje karijere.

Četrdeset godina kasnije, protivnik je isti, ulog je gotovo isti, a Argentina ponovo gleda u svoju "desetku" i čeka čudo.