Engleska je "živela opasno", a Mesi je sve okrenuo na vodenicu svetskih prvaka

Engleska je već videla finale Mundijala. Vodila je protiv Argentine do 85. minuta, sanjala prvi meč za titulu još od 1966. godine, a onda joj se dogodio šampion sveta.

Pravi košmar, a u glavnoj ulozi (ne kao strelac, već kao asistent) najbolji, pa možda i svih vremena, Lionel Mesi!

Argentina je u završnici još jednom pokazala zbog čega nosi krunu prvaka sveta. Enco Fernandez je izjednačio, Lautaro Martinez potom pogodio za potpuni preokret, a "gordi Albion” je ostao na terenu u šoku, dok su argentinski navijači slavili novu veliku pobedu u jednom od najvećih rivaliteta svetskog fudbala.

Mesi je, sa 39. godina, bio dvostruki asistent i kreator velikog preokreta.

Engleski mediji posle poraza najviše govore o načinu na koji je tim Tomasa Tuhela izgubio kontrolu. "Guardian" piše da je Engleska "živela opasno" i da prednost nikada nije delovala sigurno. Posebno se ističe da se ekipa prerano povukla posle gola Entonija Gordona i da je njegovim izlaskom izgubila brzinu, kontru i mogućnost da izađe iz argentinskog pritiska. Isti list ocenjuje da je Argentina održala Engleskoj "lekciju iz fokusirane agresije".

Tabloid "The Sun" je poraz ispratio u svom stilu, uz naslov da je Martinez "slomio srca 'tri lava'” u velikom polufinalu Mundijala. Englezi su poveli i dugo držali rezultat koji ih je vodio u finale, ali su u samoj završnici ostali bez svega.

Američki "AP" opisao je scenu posle poslednjeg sudijskog zvižduka kao potpuni kontrast - Argentinci su pevali pred svojim navijačima, dok su engleski fudbaleri stajali gotovo nepomično, svesni da im je finale izmaklo iz ruku u poslednjih nekoliko minuta. Posebno je izdvojen i detalj da je Lionel Mesi posle utakmice prišao Hariju Kejnu i Džordanu Pikfordu, pozdravio se i zagrlio ih.

Mesi na svojoj listi za odstrel nije imao Englesku, a sada je i to ime upisano i to u jednom od najvažnijih duela karijere.

Na društvenim mrežama najviše se ponavlja isto pitanje: Zašto se Engleska povukla? Navijači kritikuju izmene, posebno izlazak Gordona, a zatim i Deklana Rajsa, smatrajući da je Tuhel tada poslao poruku da želi da čuva rezultat, umesto da nastavi da preti Argentini.

Dodatnu tenziju utakmici dale su scene pre početka meča. "Independent" je pisao o zvižducima tokom himni i argentinskom skandiranju "ko ne skače, Englez je", dok je "TalkSport" preneo reakciju Stjuarta Pirsa, koji je atmosferu pred početak opisao kao jedno od najvećih nepoštovanja himni koje je čuo.

Doduše, i sa jedne i sa druge strane…

Ipak, na kraju se ponovo pričalo o fudbalu. O engleskom strahu da ne izgubi ono što je imala. O argentinskom instinktu da napadne baš kada protivnik pomisli da je preživeo. I o Mesijevoj generaciji, koja je još jednom pronašla način da ostane živa u najtežem trenutku.

Engleska je bila pet minuta od finala.

Argentina je bila dovoljno velika da joj tih pet minuta bude sasvim dovoljno.

O odlukama Tuhela tek će se pričati, a Argentina je, čini se, sačuvala svet od engleske arogancije i priča koje bismo slušali u narednim danim, možda mesecima ili godinama…