Tresu se temelji fudbalske Holandije: Odrekli smo se TOTALNOG FUDBALA, zato idemo kući

Holandija je protiv Maroka ispala sa Mundijala posle penala već na prvom stepeniku nokaut faze, ali utisak koji je ostao u zemlji totalnog fudbala mnogo je teži od same eliminacije. "Oranje" jeste izgubilo utakmicu, ali, kako tvrde mnogi u Holandiji, izdalo je ono što je decenijama predstavljalo holandski fudbal.

Rinus Mihels i Johan Krojf bi, verovatno, zaplakali.

Nije sramota izgubiti… "Lavovi Atlasa" su odigrali hrabro, organizovano, sa jasnom idejom i verom da mogu da sruše velikana. Problem je u Holandiji. U njenom strahu, nečemu što mnoge prethodne generacije nisu posedovale, ulazeći u koštac sa daleko jačim rivalima nego što je danas Maroko. Problem je, složni su svi u zemlji "lala", način na koji je selektor Ronald Kuman odlučio da igra utakmicu koja je morala da bude potvrda kvaliteta, a pretvorila se u nemoć.

Holandski mediji nisu imali mnogo razumevanja. Najviše se selektoru zamera odluka da protiv Maroka promeni dobitni sistem i zaigra sa petoricom pozadi. Umesto čuvene holandske vere u sopstvenu igru, viđen je oprez, čekanje, improvizacija…

"NOS" je bio posebno oštar u analizi, ocenivši da se Kuman već unapred "poklonio" Maroku time što nije krenuo od snage sopstvenog tima. Holandija je imala svega 30 odsto poseda lopte, što je, prema njihovim podacima, najniži procenat "Oranjea" na utakmicama Svetskog prvenstva otkako se takva statistika vodi.

Maroko je poveo igru, diktirao ritam, delovao kao ekipa koja zna šta hoće, dok Holandija, jednostavno, nije ličila na sebe. I sam dolazak do penala mnogi smatraju uspehom, jer je, po viđenom na terenu, afrički tim trebalo mnogo ranije da završi utakmicu.

Najbolju dijagnozu možda je dao Zlatan Ibrahimović.

Čovek koji je svojevremeno u Ajaksu radio baš sa Kumanom nije birao reči. Rekao je da je poraz odgovornost selektora i da nije prepoznao holandski tim. Po njemu, to nije bila holandska fudbalska filozofija. Nije bila ekipa koja napada, koja igra da pobedi, koja veruje u sopstvenu ideju.

"Ovo nije holandski identitet", poruka je koja je odjeknula jače od samog poraza.

Holandija je kroz istoriju znala da gubi. Gubila je finala, velike utakmice, penal-serije, duele u kojima je bila bolja, lepša, hrabrija. Ali je uglavnom gubila sa loptom u posedu i jasnom idejom.

U Montereju toga nije bilo. "Oranje" nije umrlo u lepoti. Razočaran je bio i Rafael van der Vart, rekavši da je Maroko bio bolji od prvog minuta i da je prolaz Maroka "potpuno zaslužen". Nekadašnji reprezentativac je jasno locirao problem, postavivši pitanje: "šta ti se desi u glavi da posle dobre grupne faze protiv Maroka sve okreneš naglavačke". Jasno je ko je po njemu glavni krivac.

Holandija je izdala totalni fudbal i zato se mimo svih očekivanja već sada vraća kući.