Da niste malo preterali? Amerikanci bi ponovo da budu domaćini SP

Svetsko prvenstvo u fudbalu, 23. u istoriji, ove godine se održava u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku, a već sada je oznato da ćemo najveću smotru svetskog fudbala za četiri godine gledati u Španiji, Portugalu i Maroko s tim da ćese prve tri utakmice šampionata usled obeležavanja veka postojanja najvećeg fudbalskog takmičenja, održati u Urugvaju, Argentini i Paragvaju.

Već 2034. godine najbolji fudbaleri planete će se okupiti u Saudijskoj Arabiji, a priče oko potencijalnog domaćina za 2038. godinu već sada traju.

Naime, kako prnose svetski mediji Mundijal 2038. godine mogao bi da se održi ponovo na severnoameričkom kontinentu, a ovoga puta bi, kao i 1994. godine, Sjedinjene Američki Države bili jedini organizator. Ono što se takođe navodi, jeste činjenica da bi navedeni šampionat mogao biti i prvi sa čak 64 reprezentacje učesnice.

Na prvi pogled, ideja deluje logično. SAD imaju stadione, hotele, aerodrome i finansijsku moć kakvu malo koja država može da ponudi. Međutim, iza priče o vrhunskoj organizaciji krije se mnogo ozbiljnije pitanje – da li FIFA sve više pretvara Svetsko prvenstvo u proizvod namenjen najprofitabilnijim tržištima, a sve manje u globalni sportski događaj koji pripada celom svetu?

Poslednjih godina FIFA je promenila gotovo sve što je Mundijal činilo posebnim. Broj učesnika povećan je sa 32 na 48, a već postoje razgovori o mogućem proširenju na 64 reprezentacije. Više utakmica znači više televizijskih prava, više sponzora i više prihoda. Upravo zato SAD predstavljaju idealnog partnera – ogromno tržište sa razvijenom sportskom i komercijalnom infrastrukturom.

 

 

Međutim, takav pristup izaziva kritike. Ako bi Amerika ponovo dobila organizaciju samo dvanaest godina nakon Mundijala 2026, mnoge zemlje koje decenijama čekaju priliku ostale bi po strani. Afrika je poslednji put bila domaćin 2010, Južna Amerika samostalno 2014, dok brojne fudbalske nacije nikada nisu ni dobile realnu šansu da organizuju najveći sportski događaj na svetu.

FIFA zvanično govori o razvoju fudbala, ali praksa sve češće pokazuje da finansijska računica ima presudnu ulogu. Turniri postaju sve veći, skuplji i komercijalniji, dok se pitanje sportskog nasleđa domaćina potiskuje u drugi plan.

Ironično je što se organizacija prvenstva danas sve više dodeljuje državama koje već poseduju ogromnu infrastrukturu. Time se smanjuje rizik za FIFA-u, ali i mogućnost da Mundijal bude pokretač razvoja fudbala u novim sredinama. Ako domaćin postaje onaj ko može da garantuje najveći profit, onda se postavlja pitanje da li je Svetsko prvenstvo još uvek globalni festival fudbala ili pre svega poslovni projekat.

Važno je naglasiti da za sada nije doneta odluka o domaćinu Svetskog prvenstva 2038. U ovom trenutku postoje samo javno iskazani interes i najave moguće američke kandidature, dok FIFA još nije sprovela zvaničan proces izbora domaćina.