Vapaj iranskog kapitena: Uporno se žalimo, ali niko nam ne pomaže! FIFA nam maže oči

Iran je imao u džepu nokaut fazu Mundijala, cela delegacija je na "neprijateljskoj teritoriji" slavila istorijski uspeh, činilo se da se silna tortura konačno isplatila... Međutim - usledio je najbolniji udarac od svih. Milimetarski ofsajd poništio je pobedu Iranaca nad Egiptom u dubokoj nadoknadi i drugo mesto sačuvao afričkoj selekciji. Preostalo je ugnjetavanim momcima sa Bliskog istoka da se nadaju neuspehu Alžira i/ili Hrvatske ne bi li nastavili svoje putešestvije po Severnoj Americi. A kod njih je to zaista bilo pravo putešestvije...

Primorani su da lete iz Tihuane i za nju pre i posle svakog meča u Americi (a sva tri su igrali u SAD), odbijene su im silne vize, zadržavani su na aerodromu i tako dalje... Posle tolikog maltretiranja, pomislili su Iranci da ih je konačno ogrejalo sunce, ali to se nije dogodilo. Svi su vrlo emotivno doživeli remi sa Egiptom, pa su otvarali dušu nakon svega što su prošli. Govorio je selektor Amir Galenoi, posebno je utučen bio Ramin Rezaejan - a kako je tek kapitenu? Mehdi Taremi je promašio penal koji bi potencijalno poslao njegovu ekipu dalje i njega je posebno tištio rasplet u Sijetlu. A posle poništenog pogotka koji je dokrajčio Irance - Taremi je udario po FIFA.

"Ovo je katastrofalno Svetsko prvenstvo. Mislim, FIFA bi morala da reši svaki problem ovde, ali, nažalost, to od početka nije slučaj. Gospodin Infantino je došao u našu svlačionicu posle prve utakmice i rekao 'to je samo početak'... Ali grupna faza se završava sutra. Nemamo naše logističare ovde, nije im odobrena viza. Kako je moguće da uvek moramo da putujemo do i od Tihuane bez oporavka?", otvorio je dušu Taremi, pa nastavio:

"Volimo ljude u Tihuani. Volimo Meksiko. Oni su skromni ljudi i mi ih volimo, ali kao profesionalni igrač u profesionalnom takmičenju, kažem da to nije ispravno. Naše mišljenje je da to nije fer. Za FIFA je to fer? U redu, super za njih. Ali nije okej. Ko želi da nam pomogne? Ko? Ako žele da istupimo iz takmičenja, onda dobro - hajde da to uradimo. Nemamo ovde logističare niti ljude za oporavak, terapeute, da nam pomognu. Uvek se žalimo na iste stvari, ali niko ne pomaže, niko."