Pre tačno 20 godina protiv SCG počeo je Mesijev mundijalski tango i još traje: U Gelzenkirhenu je dobio šansu, u Kanzas Sitiju ušao u večnost

Lionel Mesi je na svetskim prvenstvima debitovao davne 2006. godine u Nemačkoj. Prvi meč, protiv Obale Slonovače u Hamburgu, presedeo je na klupi. Selektor Hoze Pekerman tada mu nije dao šansu, a mladić iz Rosarija gledao je majstore poput Ernana Krespa, Havijera Saviole, Estebana Kambijasa, Maksija Rodrigeza, Roberta Ajale, Huana Romana Rikelmea…

Samo nekoliko dana kasnije 16. juna, u Gelzenkirhenu, dočekao je svojih prvih mundijalskih nekoliko minuta. I to protiv Srbije i Crne Gore. Utakmica je već bila rešena, Argentina je igrala fudbal iz udžbenika, a tim Ilije Petkovića nije uspevao da pronađe ni dah, ni ritam, ni način da zaustavi razigrane "gaučose". Mesi je ušao kao klinac koji tek čeka svoje vreme, ali mu nije bilo potrebno mnogo da pokaže zbog čega se o njemu već tada govorilo kao o čudu.

Najpre je učestvovao u akciji za gol Krespa, a zatim se i sam upisao u strelce. Za konačnih 6:0. Ako je Dragoslavu Jevriću i ostalim reprezentativcima Srbije i Crne Gore za utehu, pogodak im je postigao budući vladar svetskog fudbala. Mesi je tada imao nepunih 19 godina.

Uz taj duel ostala je i jedna od onih fudbalskih anegdota koje se godinama prepričavaju. Navodno je Dejan Stanković, tada saigrač Estebana Kambijasa iz Intera, posle prvog poluvremena i argentinske dominacije prišao vezisti protivničkog tima i zamolio ga da malo spuste gas, jer njegov tim nije mogao da se sastavi. Kambijaso je, priča se, klimnuo glavom. Ali problem za Srbiju i Crnu Goru nije bio samo u starijim asovima Argentine, već u tome što su sa klupe čekali gladni klinci - Karlos Tevez i Lionel Mesi.

Tevez je dobio šansu, pogodio, a nekoliko minuta kasnije isto je uradio i Mesi. Jedan je odavno u penziji, drugi je tada započeo golgetersku seriju na Mundijalima koja još traje.I to kako traje!

Tačno 20 godina kasnije, gledano po lokalnom vremenu u Kanzas Sitiju, Mesi je protiv Alžira uradio nešto što zvuči gotovo neTačno 20 godina kasnije, gledano po lokalnom vremenu u Kanzas Sitiju, Mesi je protiv Alžira uradio nešto što zvuči gotovo nestvarno. Postigao je sva tri gola u pobedi Argentine od 3:0 i stigao do brojke od 16 pogodaka na svetskim prvenstvima. Time se izjednačio sa Miroslavom Kloseom, do pre nekoliko sati najboljim strelcem u istoriji Mundijala. 

Bio je to njegov prvi het-trik na Mundijalima, ujedno i meč kojim je dodatno produžio priču koja je počela još 2006. godine. U međuvremenu je osvojio sve što se moglo osvojiti, dočekao najvažniji trofej u Kataru, doneo Argentini treću zvezdicu i postao simbol jedne fudbalske ere.

Ali Mesi, izgleda, još nije rekao sve.

Kilijan Mbape je nešto ranije, sa dva gola protiv Senegala, napravio ozbiljan korak ka vrhu večne liste i stigao do 14 mundijalskih pogodaka. Ipak, Mesi je odgovorio u svom stilu - ne jednim, nego sa tri gola. U jednoj utakmici je stigao Gerda Milera i Mbapea, potom Ronalda, pa na kraju i Klosea.
Nekada klinac koji je ušao kada je sve već bilo rešeno protiv Srbije i Crne Gore, danas čovek koji piše istoriju.
I neka traje...