Istorija Mundijala - Meksiko 1970: Ples Brazilaca do besmrtnosti i Milerova fantastična serija golova

Svetsko prvenstvo u Meksiku 1970. godine ostalo je upamćeno kao jedno od najlepših i najvažnijih u istoriji fudbala. Deveti Mundijal doneo je povratak napadačke igre, velik broj golova i generaciju brazilskih majstora koja je zauvek promenila pogled na fudbal. Turnir je trajao od 31. maja do 21. juna, a Brazil je osvojio treću titulu svetskog prvaka pobedom nad Italijom u finalu rezultatom 4:1.

Prvenstvo je bilo posebno i po tome što je prvi put širom sveta prenošeno na televizorima u boji. Na terenima u Meksiku igralo se po velikim vrućinama, često i u podnevnim terminima kako bi prenosi odgovarali evropskoj publici. Uprkos teškim uslovima, viđen je izuzetno kvalitetan fudbal i čak 95 golova na 32 utakmice.

Već u grupnoj fazi Brazil je pokazao da ima tim za istoriju. Predvođeni Peleom, Žairzinjom, Rivelinjom, Tostaom, Žersonom i Karlosom Albertom, Brazilci su redom pobeđivali. Posebno se izdvojila pobeda protiv Engleske od 1:0. Brazil je grupu završio sa sve tri pobede i osam postignutih golova.

Veliku pažnju privukla je i Zapadna Nemačka sa sjajnim Gerdom Milerom, dok je Italija do nokaut faze stigla dosta opreznijom igrom. U četvrtfinalu su Nemci posle produžetaka eliminisali Englesku sa 3:2, iako su gubili 2:0, dok je Brazil savladao Peru 4:2.

Credit: DPA / AFP / Profimedia - Gerd Miler

Polufinale između Italije i Zapadne Nemačke ostalo je zapisano kao "utakmica veka". Italija je posle dramatičnih produžetaka pobedila 4:3 u jednom od najuzbudljivijih mečeva svih vremena. Nemci su u završnici regularnog dela stigli do izjednačenja, ali su Italijani ipak pronašli snagu da stignu do finala.

Brazil je u drugom polufinalu pobedio Urugvaj 3:1, iako je prvi primio gol. Klodoaldo, Žairzinjo i Rivelinjo doneli su preokret i plasman u veliko finale na stadionu "Asteka" pred više od 107 hiljada gledalaca.

Finale između Brazila i Italije bilo je kruna čitavog prvenstva. Pele je u 18. minutu doveo Brazil u vođstvo, Boninsenja je izjednačio, ali je u nastavku postojao samo jedan tim.

Žerson je pogodio za 2:1, zatim je Žairzinjo povećao prednost, a onda je stigao trenutak koji je obeležio istoriju fudbala. Posle duge akcije i nekoliko preciznih dodavanja, Pele je ostavio loptu Karlosu Albertu koji je silovitim udarcem postavio konačnih 4:1. Taj pogodak i danas se smatra jednim od najlepših golova u istoriji svetskih prvenstava.

Brazil je tako postao prva reprezentacija sa tri osvojene titule svetskog prvaka i zauvek zadržao trofej Žila Rimea. Pele je postao jedini fudbaler sa tri svetske titule, dok je selektor Mario Zagalo ušao u istoriju kao čovek koji je bio šampion sveta i kao igrač i kao trener.

Najbolji strelac prvenstva bio je Gerd Miler iz Zapadne Nemačke sa 10 golova. Njegova efikasnost obeležila je turnir, ali je pehar ipak završio u rukama Brazila, tima koji je u Meksiku 1970. fudbal pretvorio u umetnost.