Kako je NBA "ugasila" magiju srpskih genijalaca: Teodosić, Bjelica i Micić prošli istim putem

Košarkaši portal "Basketnews" bavio se srpskim igračima koji su otišli u NBA kao velike zvezde u Evropi, ali se tamo nisu baš najbolje snašli. Odlazak u najjaču ligu na svetu  predstavlja ostvarenje dečačkog sna. NBa, najbolji igrači, najveća scena. Međutim, za mnoge evropske asove taj san nije doneo očekivani nastavak karijere.

Umesto da nastave tamo gde su stali u Evropi, brojni igrači izgubili su ono što ih je činilo posebnim, lidersku ulogu, slobodu u igri i samopouzdanje. NBA sistem često zahteva potpuno drugačiji profil igrača, a oni koji nisu uspeli da se prilagode neretko su se vratili u Evropu kao drugačiji košarkaši.

 

 

Među najzanimljivijim primerima nalaze se srpski reprezentativci Miloš Teodosić, Nemanja Bjelica i Vasilije Micić.

Miloš Teodosić - genijalac bez prave prilike

Miloš Teodosić je u Evropi bio jedan od najtalentovanijih plejmejkera svoje generacije. Osvojio je Evroligu, bio MVP najjačeg evropskog takmičenja, predvodio reprezentaciju Srbije i važio za igrača koji jednim potezom može da promeni tok utakmice. Kada je 2017. godine stigao u NBA ligu i potpisao za Los Anđeles Kliperse, mnogi su očekivali da će njegov pregled igre i kreativnost konačno dobiti najveću pozornicu.

Međutim, NBA košarka nije bila napravljena za njegov stil. Teodosić je imao problema sa fizičkim zahtevima lige, posebno sa brzinom igre, odbranom i velikim brojem utakmica. Umesto da bude igrač koji kontroliše svaki posed lopte, često je bio ograničen na kratke role. Povrede su dodatno otežale njegov boravak u Americi, a posle samo jedne sezone Klipersi su raskinuli saradnju. Povratkom u Evropu Teodosić je ponovo pokazao delove svoje magije, ali više nikada nije bio onaj isti igrač koji je dominirao Evroligom.

Nemanja Bjelica je u Evropu otišao kao jedan od najkompletnijih igrača kontinenta. U dresu Fenerbahčea osvojio je Evroligu i postao MVP takmičenja. Bio je igrač koji je mogao da šutira, organizuje igru, skače i čuva više pozicija. Kada je stigao u NBA, očekivanja su bila velika. Ipak, u američkom sistemu Bjelica nikada nije dobio ulogu koju je imao u Evropi. U NBA se od njega uglavnom tražilo da bude specijalista – šuter sa klupe, igrač koji popunjava određenu ulogu.

Njegova kreativnost i sposobnost da bude "veliki plejmejker" nisu bile dovoljno korišćene. Iako je osvojio NBA prsten sa Golden Stejt Voriorsima, njegova karijera u Americi bila je potpuno drugačija od one koju je imao u Evropi.

Vasilije Micić - MVP Evrolige koji je tražio svoje mesto u NBA

Možda najaktuelniji primer je Vasilije Micić. Pre odlaska u NBA, Micić je bio najbolji igrač Evrope. Osvojio je dve Evrolige sa Anadolu Efesom, bio MVP regularnog dela sezone i Fajnal fora, i izgledao kao igrač spreman za najveću scenu. Ali dolazak u NBA nije doneo očekivanu ulogu. U Oklahomi, a kasnije i Šarlotu, Micić nije imao slobodu koju je imao u Evropi. Umesto da bude glavni organizator igre, često je morao da se prilagođava drugačijem sistemu, sa manje lopte u rukama i manjom odgovornošću.