Dušan Alimpijević ili Marko Barać? Može biti samo jedan Srbin u finalu turskog prvenstva

Jun je čudan mesec za košarku. Kalendar kaže da je sezona još tu, ali misli već lutaju ka letu. Proleće je na izmaku, leto još nije stiglo. Nešto između. Neko peto godišnje doba. Upravo u tom prostoru već danima žive Bešiktaš i Bahčešehir.

Posle četiri utakmice polufinalne serije više nema tajni. Igrači  uveliko znaju tuđe navike, treneri znaju protivničke zamisli, a svaka nova utakmica sve manje liči na početak serije, a sve više na njen nastavak. Ponekad se čini da više ne gledamo pet odvojenih, već jednu dugu utakmicu podeljenu na pet činova.

Iz srpskog košarkaškog ugla, ova serija ima još jednu dimenziju. To je ona esnafska, trenerska. Dušan Alimpijević i Marko Barać po svom formatu nisu treneri jedne stvaralačke orijentacije. Doživljavam ih kao hrast čije korenje ide na različite strane i faktički oblikuje svoje stablo i krošnju od različitih tradicijskih energija, koje karakterišu najbolju trenersku školu u Evropi. 

Dok većina vidi borbu za finale turskog prvenstva, odavde se vidi i nešto drugo — duel dvojice srpskih trenera na jednoj od najjačih evropskih košarkaških pozornica. U vremenu kada se mnogo govori o igračima, budžetima i transferima, ovo je podsetnik da se košarka i dalje igra idejama, a ideje se u plej-ofu vide jasnije nego bilo kada tokom sezone.

 

 

 

Posle svake utakmice ove serije stizao je odgovor. Posle svakog taktičkog uspeha, kontrapotez. Kao da su treneri ostavljali poruke jedan drugom na marginama iste knjige.

Kada je Bešiktaš ostao bez Ante Žižića, nije izgubio samo centimetre i poene. Izgubio je oslonac oko kojeg je građen značajan deo napadačke i defanzivne strukture. Odjednom su neka privremena rešenja postala trajna. Entoni Braun morao je da provodi minute na poziciji 4 i to je radio maestralno , a Konor Morgan da preuzima odgovornosti koje na početku serije verovatno nisu bile planirane. Da igra na poziciji centra. Neretko startnog. 

Sa druge strane, Bahčešehir je ostao bez Homslija, igrača koji je svojim prodorima, kreacijom i talentom davao poseban ton napadu. Umesto traženja jednog čoveka koji bi ga zamenio, odgovor je stigao kroz kolektiv. Kroz dodatni pas, kroz veći broj igrača uključenih u organizaciju igre i kroz poverenje u sistem koji je ovu ekipu doveo do samog vrha. Na tu reakciju umesto lamentiranja, od Baraća smo navikli u periklovom dobu provedenom u Megi. 

Možda se baš tu najbolje vide rukopisi dvojice trenera. Jedan je kroz seriju tražio načine da nadomesti izgubljenu unutrašnju snagu i prisustvo pod košem. Drugi je pokušavao da očuva ritam i timsku harmoniju uprkos gubitku igrača koji je često bio pokretač napada. Različiti problemi, različiti odgovori, ali ista ideja: pronaći put kada prvobitni plan više ne postoji.U dobrim serijama igrači menjaju utakmice, a u velikim serijama treneri menjaju jedni druge.

 

 

 

Zato je ova serija odavno prevazišla običan polufinalni okršaj. Ona je postala priča o prilagođavanju, o sposobnosti da se iz večeri u veče pronađe novo rešenje. Trenuci kada jedna promena odbrane, jedna skraćena rotacija ili jedan hrabar eksperiment sa petorkom mogu da promene tok čitave večeri. Plej-of je, uostalom, jedino doba godine kada košarka prestaje da bude zbir utakmica i postaje priča. Ligaški deo  sezone poraz popravlja za nekoliko dana. U doigravanju svaki poraz ostavlja trag. Svaka greška ostaje da živi do sledeće utakmice. Svaka odluka dobija dodatnu težinu.
Zato se i pamte ovakve serije.

Ne samo zbog konačnog rezultata, nego zbog puta kojim se do njega stiglo. Kada večeras lopta bude podbačena u Istanbulu, neizvesnost će biti jedino što je izvesno. Sve drugo već nedeljama izmiče predviđanjima. Možda će presuditi jedan šut. Možda jedan defanzivni skok. Možda jedna odluka doneta tokom tajm-auta, a možda baš potez koji većina neće ni primetiti dok se ne pojavi na usporenom snimku.

 

Ako nas je ova serija nečemu naučila, onda je to da velike utakmice ne stvaraju samo veliki igrači. Stvaraju ih i veliki treneri i njihove ideje. Pete utakmice ponekad zaista umeju da budu posebno godišnje doba, ono koje ne postoji u kalendaru, ali je itekako vidljivo pravim ljubiteljima košarke. 

Peta utakmica na programu je danas od 19h, uz direktan prenos na našem AS1 programu.