Panter o odnosu Partizana i Zvezde: To je više od sporta

Bivši kapiten Partizana, Kevin Panter, gostovao je u podkastu „Ful kort pasort", koji vode Boštjan Nahbar i Rik Bušer, i tom prilikom govorio o najvažnijim momentima svoje karijere u Srbiji.

Prvo je opisao kako doživljava rivalstvo Partizana i Crvene zvezde.

"Uvek govorim da čovek mora da bude prisutan na licu mesta da bi shvatio o kakvom se rivalstvu radi. Možeš da gledaš snimke, da slušaš prijatelje i trenere, ali tek kada stojiš na terenu, pred punom Partizanovom ili Zvezdinom arenom, razumeš kolika je emocija i koliki je intenzitet svega – i na parketu i van njega. Mnogo toga se dešava oko utakmice, naročito u vezi s navijačima, a tvoj zadatak je da ostaneš fokusiran na košarku. To je ogromna slagalica", rekao je Panter.

Na pitanje može li se iskustvo srpskog derbija uporediti sa nečim drugim, Amerikanac je odmahnuo glavom.

"Iskreno, ne može. Najbliži tome je duel Panatinaikosa i Olimpijakosa, ali srpski derbi je posebna priča. Odnos Partizana i Crvene zvezde prevazilazi sport. Možete ići na Lejkers–Seltiks, gledati Golden Stejt protiv Klivlenda… ali to nije isto. Ništa iz NFL-a, MLB-a ili NBA-a ne može da se meri s onim što se ovde dešava. Toliko je mnogo faktora koji utiču na utakmicu i koji su važni samo u ovom okruženju".

 

 

Panter smatra da upravo navijači čine razliku.

"Njihova očekivanja, njihova posvećenost, način na koji žive za klub, to stvara posebnu atmosferu. Oni su tu mnogo pre nego što mi dođemo. Dišu i žive za taj tim i kulturu. To stvara neku vrstu zavisnosti, ali i donosi određeni pritisak".

Dotakao se i teme srpskog pasoša, koji je dobio mnogo ranije nego što se misli.

"Pasoš sam dobio još dok sam igrao u Crvenoj zvezdi, a ne u Partizanu. To je bilo pre pandemije, mislim u mojoj četvrtoj profesionalnoj sezoni. Bio sam u Olimpijakosu kod Dejvida Bleta, otišao sam odatle u Crvenu zvezdu i tu sam dobio pasoš. Sledeće godine sam prešao u Milano, pa tek onda u Partizan. Dakle, imao sam srpski pasoš pre nego što sam obukao crno-beli dres. Slušao sam priče da bih mogao da igram za reprezentaciju, ali o tome ne razmišljam previše. Drago mi je što ga imam, gledao sam na to kao na dobru šansu i nastavio sam dalje da radim".

U oba večita rivala je ostavio trag, ali ističe da je u Partizanu doživeo najbolje trenutke.

"Najbolja sezona karijere bila mi je ona druga u Partizanu. Mislim na godinu kada smo bili Zek, Matijas, Dante, Jam, Danilo, Džejms… cela ekipa je disala kao jedna. Bili su tu i Tristan, Trifa… sve smo radili zajedno i zato mi je ta sezona bila posebna, i na terenu i van njega. Ostali smo bliski i danas, redovno se čujemo. Imali smo zajedničke navike, izlazili kao ekipa. Nekad mi se ne ide negde, ali idem jer moj brat želi – i obrnuto. To nas je vezalo. Prve godine smo igrali Evrokup, a sledeće smo svi ostali na okupu. Uz Aleksu i Smajlija, znali smo sistem, znali smo kako Željko razmišlja. Sezonu smo otvorili sporo, a onda smo podigli nivo i sve je krenulo pravim tokom“, zaključio je Panter.