Potresna ispovest Boriše Simanića: Znao sam da je ozbiljno kada sam video da krvarim, bol je bio neverovatan!

Reprezentativac Srbije Boriša Simanić ostao je bez bubrega tokom Svetskog prvenstva u košarci, nakon već dobro poznatog incidenta protiv Južnog Sudana, kada ga je Nuni Omot nesrećno udario u samom finišu susreta.

Posle tog nemilog događaja, Simanić je morao na čak dve operacije. Neko vreme bio je i životno ugrožen, a posle izgubljene dve i po litre krvi i teške zdravstvene slike, ostao je na kraju i bez bubrega! 

O svemu tome, kao i poteškoćama koje su ga zadesile po povratku sa Mundobasketa, govorio je za opširno španske medije, a prvo čega se prisetio, bio je udarac Nunija Omota u samom finišu susreta.

"Taj bol je bio neverovatan, kao da su me uboli nožem, osetio sam veliku zabrinutost. Posle pet minuta sam otišao u toalet i video sam da krvarim. U tom trenutku sam shvatio koliko je ozbiljno. Tada su me odvezli u bolnicu i shvatili su da je potrebna hitna operacija", počeo je Simanić razgovor za "El periodico de Aragon."

Nakon prve operacije, ubrzo je usledela i druga i to ona u kojoj je ostao bez bubrega. 

"Nisam znao da će mi izvaditi bubreg. Probudio sam se pod anestezijom i nisam ni znao da su ga izvadili. Izgubio sam oko 2,5 litra krvi i tada su shvatili da je operacija potrebna. Nisu planirali da izvade bubreg, već su posle prve operacije videli situaciju i onda su shvatili da je druga neophodna. U tom prvom momentu udarca nisam bio toliko zabrinut, jer mi je delovalo da je to udarac kao i svaki drugi tokom meča, bilo je tako sve dok nisam video krv u kupatilu i posle toga mi je doktor reprezentacije rekao da moramo hitno u bolnicu..."

 

 

Košarkaš Južnog Sudana mu se izvinio nakon udarca, ali se posle toga više nisu čuli.

"Usledio je period oporavka i oko mesec dana nisam mogao ni da se pomerim. Tek posle tog perioda sam krenuo da pravim male korake i za sve to bila mi je potrebna snaga."

Uvek je verovao da će se vratiti na parket, a želja bi mogla da mu se ispuni već naredne sezone.

"Odmah posle operacije sam pitao doktora o tome i rekao mi je da su prva tri meseca ključna za zalečenje rane i sve to i da moram da budem pažljiv i da pratim parametre krvne slike, da sve to mora da se vrati u normalu prvo."

Povreda Šimanića ujedinila je srpski nacionalni tim, koji je bez pomoći hrabrog saigrača, stigao do finala Mundijala, u kojem je kasnije izgubio od Nemačke.

"Bio sam srećan kada je prošla operacija. Znam da niko od njih nije mogao da spava noćima, da su bili zabrinuti i tužni. Čim sam se probudio poslao sam im poruku na zajedničkoj grupi i smirio sam ih, rekao sam im da je sve u redu. Onda su i oni mogli da se smire i da se fokusiraju na ostatak mečeva na prvenstvu. Sve to bio je za njih samo još jedan motiv više."

Nema sumnje da je nesrećni događaj u korenu promenio život Šimaniću, koji više ništa ne uzima zdravo za gotovo.

"Uveren sam da ću se vratiti jači nego što sam bio i da će sve ovo da mi pomogne da sazrim, posebno na mentalnom planu. Neke stvari koje su me ranije brinule više me ne brinu, sada mnogo više pažnje posvećujem malim stvarima, uživam i hoću da dam svoj maksimum. Zdravlje mi je na prvom mestu."

Šimanić se nada povratku na teren možda i pre kraja ove sezone.

"Vratiću se u Srbiju, uradiću nove analize i preglede i onda ću da počnem tamo da treniram da bih pronašao svoj ritam. Očekujem i nadam se da ću možda uspeti i pre kraja ove sezone da odigram neki meč", zaključio je košarkaš Saragose.