Luis Enrike je pred duel Pari Sen Žermena i Barselone govorio o svom bivšem klubu, kvalitetima ekipe Hansija Flika i pritisku koji prati Lamina Jamala.
Napadač Real Madrida slavio je ispred Žoaa Neveša i Hviče Kvarachelije, a u intervjuu nakon osvajanja nagrade govorio je o ambicijama, pritisku, sreći i slici koju javnost ima o njemu.
Lionel Mesi je dva puta stavljao tačku na reprezentativnu karijeru. Da se prva tačka nije pretvorila u zarez pre 10 godina, danas bi Leo bio "persona non grata" broj jedan u Argentini. Ovako, desetine hiljada ljudi u plavo-belom ispratilo je kroz suze na "Monumentalu" u penziju najvećeg ikada u istoriji svoje reprezentacije. A put do tog zvanja ne da je bio trnovit, nego i blatnjav, blokiran, krivudav i dug, dug, dug...
Mesi je rano zasenio čitav svet. Dok je sa 28 godina primao svoju petu Zlatnu loptu, planeta mu se već uveliko klanjala i gledala na njega kao na fudbalski dar od Boga... Ali za Argentince - bio je i dalje niko i ništa. Znate kako kažu, najteže je prorok u svom selu biti. Dokle god on reprezentaciju nije popeo na vrh - koji god - sve silne uspehe sa Barselonom mogao je da okači mačku o rep. Jer se u zemlji koja živi za fudbal i od njega, karijera igrača vrednuje u odnosu na ono što je doneo svojoj naciji i njenim ljudima. A Mesiju to, nekako, baš dugo nije išlo od ruke...
Javnost se bavila jačinom njegovog glasa tokom intoniranja himne, smislila posebnu uvredu ("pecho frio", slabić/nema vrele krvi) i tražila u Leovom govoru španske fraze da bi dokazala da je otuđen od svoje nacije! Znate kako nam je svima čudno jer Mesi, kao globalni superstar koji je tolike godine proveo u Evropi, ne zna da bekne engleski ni dan danas. Možda se odgovor krije upravo u pomenutom - strahu da ne bude protumačen pogrešno u Argentini.
Naročito mu se spočitavalo to da "nije dovoljno gladan" jer nije rastao po argentinskim divljinama, već u uglednoj "La Masiji", zbog čega je svaki povratak u domovinu značio proživljavanje iste agonije iznova i iznova.
"Kukavica, samo mu je novac bitan, nek ostane tamo, ne oseća dres - on je 'galjego', nije naš!", najčešće su uvrede sa kojima se suočavao Mesi kod kuće, a o čemu je svojevremeno pisao argentinski pisac Hernan Kasćari. I kada je Leo čuo za ovaj deo priče, javno je priznao da je ronio suze zajedno sa suprugom jer su probuđena mnoga potisnuta, a gorka sećanja u njemu. "Galjego" je, inače, tamošnji pogrdan sleng izraz koji se koristi za došljake iz Španije - dakle, Mesija su njegovi sopstveni sunarodnici doživljavali kao tuđeg dok mu se svet divio!?
Sve je kulminiralo 2016, posle trećeg vezanog poraza u velikom finalu (na SP od Nemačke, pa od Čilea u Kopa Americi dva puta na penale). Pazite, jedan Maradona je, navodno ne znajući da su kamere uključene, izjavio da Leo "nema ličnost i karakter da bude vođa". Javnost se bavila jačinom njegovog glasa tokom intoniranja himne, smislila posebnu uvredu ("pecho frio", slabić/nema vrele krvi) i tražila u Leovom govoru španske fraze da bi dokazala da je otuđen od svoje nacije! Znate kako nam je svima čudno jer Mesi, kao globalni superstar koji je tolike godine proveo u Evropi, ne zna da bekne engleski ni dan danas. Možda se odgovor krije upravo u pomenutom - strahu da ne bude protumačen pogrešno u Argentini.
"Ne želim španski akcenat, niti želim da izgubim bilo kakvu identifikaciju sa svojom zemljom", svojevremeno je bio čak i prinuđen da se pravda dok ga je pratio nadimak "galjego".
Dakle, toliko daleko se išlo da verovatno nema sportiste koji bi izdržao tu količinu pritiska. Morao je da izađe i kaže da je "dao sve od sebe, ali da jednostavno ne ide". U tom momentu je bilo zabranjeno da se ime Lionel stavlja u istu rečenicu sa božanstvom zvanim Dijego Armando Maradona. Ipak, srećom po Mesija, Argentinu, i sve nas koji volimo fudbal - tu nije bio kraj. Svesno je pristao na nastavak patnje, novu hrpu uvreda i produžetak agonije samo kako bi im svima dokazao da nisu u pravu.
Mic po mic, protiv Benina se oprostio kao najbolji u istoriji fudbalske velesile kakva je Argentina. Probio je led 2021. na "Marakani", naredne godine uzeo Mundijal i umalo ga odbranio u SAD ovog leta. I tim uspesima selekcije je sam najviše doprineo - u Kataru je postao prvi igrač u istoriji koji je postigao gol u svakoj pojedinačnoj fazi jednog Mundijala, ima najviše odigranih utakmica (34) i najbolji je asistent (12) ikada na SP, dvaput je proglašavan najboljim igračem...
Ima tu još mnogo dostignuća o kojima bi moglo do sutra da se piše, ali sigurno da ništa ne može da se meri sa ličnom satisfakcijom koju je Mesi doživeo ubedivši celu Argentinu u suprotno. Sa momentom kada kamen veličine Rusije pada sa srca i kada se krug konačno zatvara. Sa trenutkom kada više niko nema pravo da kaže: "Nisi ostavio srce i dušu za Argentinu". Jer Leo je sve do pred kraj karijere zapravo samo jurio validaciju iz svoje zemlje. I, zato, kad god neko krene da izusti "vargentina", ima puno pravo da kaže - "meni niko ništa nije poklonio".
Luis Enrike je pred duel Pari Sen Žermena i Barselone govorio o svom bivšem klubu, kvalitetima ekipe Hansija Flika i pritisku koji prati Lamina Jamala.
Rus je posle poraza u polufinalu mastersa u Šangaju, gde ga je zaustavio Rafael Hodar, ponovo govorio o događaju koji je obeležio njegov nastup u kineskoj prestonici. Ovoga puta pokušao je da ospori tumačenje da je lopticu ka tribinama poslao u naletu besa.
"Večna slava", ispisano je na panou ispod koga igrači prolaze pred utakmice južnoameričke Lige šampiona. Kopa Libertadores je u moderno doba fudbalske trigonometrije, poslednje uporište romantizma u najpopularnijoj igri na svetu. Upravo zato slogan takmičenja dodatno dobija na značaju.
Uspevali su srpski klubovi da izbace Engleze, da eliminišu Nemce, budu bolji od Francuza, nadigraju Italijane… Ali nikada, od kada je prestala da postoji velika Jugoslavija, a kasnije Srbija ponovo postala samostalna država, nisu osetili slast eliminacije nekog kluba iz zemlje aktuelnih svetskih i evropskih prvaka.
Postoje fudbalske priče koje se pamte zbog golova, trofeja i rekorda. Postoje i one koje ostanu upamćene zbog nečega mnogo dubljeg, zbog detalja koji otkrivaju čoveka iza velikog imena, a ova priča o Laminu Jamalu spada upravo u tu drugu grupu.
U intervjuu za Bloomberg Adriju Hrkać govori o strategiji za američko tržište, ulasku sportskog producenta Petea Radovicha u vlasničku strukturu kompanije i razlozima zbog kojih Sofascore nije prodat.
Manchester City je uz finansijsku podršku Abu Dhabija mogao ubrzati gotovo svaki deo svog razvoja, dovesti bolje igrače, angažovati vrhunske trenere i izgraditi infrastrukturu.
Ovogodišnja fudbalska sezona donela je nekoliko promena u rasporedu pauza zbog utakmica reprezentacija. Ukupan broj nedelja u kojima su klupska takmičenja prekinuta smanjuje se sa šest na pet.
Osvojivši brojne medalje u reprezentativnim takmičenjima i ostvarivši uspešnu sportsku karijeru, Miljković se sad kao ekonomista bavi investicijama u sport. U intervjuu za Bloomberg Adriju govori o svojim počecima u sportu i biznisu, karijeri i savetima za investiranje.
Mnogi su sumnjali. Bili su skeptični prema novom formatu Svetskog prvenstva. Strahovali su da će veći broj učesnika smanjiti kvalitet, ali dogodilo se suprotno. Posle mesec dana i 100 odigranih utakmica, prvi put u istoriji imamo četiri najbolje reprezentacije po FIFA rang-listi u polufinalu. A verovatno i četiri najkvalitetnije selekcije na svetu u ovom trenutku.
Nakon šesnaestine finala Svetskog prvenstva fudbal je još jednom pokazao koliko surov, nepredvidiv i veličanstven može da bude. Devet od deset afričkih reprezentacija uspelo je da se plasira u nokaut rundu, tu su doduše ostale samo dve. Domaćini su bili perfektni, SAD i Meksiko čak i ubedljivi.
Argentinski fudbaler, Lionel Mesi najbolji je igrač u istoriji ovog sporta, a Španac, Pep Gvardila najbolji trener ikada, smatra nekadašnji španski reprezentativac, Đerar Pike.
Novak Đoković je nedavno na turniru u Pekingu osvojio sedmi trofej i 102. ATP titulu. Nanizao je pet rivala i u 39. godini ponovo podigao pehar u Kini. Kapa dole, nema šta. Ali ono što je još impresivnije je da je Novak Đoković postavio sebi izazov da uradi nešto što niko pre njega nije - i uspeo je u tome.
Košarkaši Crvene zvezde su u seriji pobeda. Posle dva poraza na startu Evrolige kod kuće, sada je situacija na tabeli znatno povoljnija i crveno-beli derbi sa Partizanom dočekuju sa skorom 4-2.
Preko Plzenja do Lugana Albert Rijera je svojom filozofijom do ludila doveo navijače Zvezde. Poslednji čin u Švajcarskoj je priča za sebe. Kako klub takvog renomea dozvoli da posle kontrole od 80. minuta dozvoli sebi da ponovi najtragičnije delove utakmice sa "Dosan Arene" u Plzenju krajem avgusta meseca
Jedan od ključnih momenata bio je dolazak Vladimira Jovanovića na mesto trenera. Vlade, koji je trenerski zanat pekao kod Duleta Vujoševića, a kasnije sa Partizanom samostalno osvajao ABA i domaću ligu.
Euroleague
Tanjug/AP/Photo/Gustavo Garello
Ostavite komentar