Kako je Ajaks prestao da bude Ajaks i kako pokušava da se vrati?

Šta je danas uspešna sezona za Ajaks? Pitanje bi pre nekoliko godina zvučalo gotovo uvredljivo. Titula u Holandiji bila je polazna tačka, Liga šampiona pozornica na kojoj se merilo koliko jedna generacija zaista vredi. Danas je odgovor komplikovaniji. Ajaks je ovog leta evropsku sezonu počeo u kvalifikacijama za Ligu konferencije.

Sedam godina ranije delile su ga sekunde od finala Lige šampiona. Razlika između te dve tačke objašnjava gotovo sve što se u međuvremenu dogodilo u Amsterdamu.

Ekipa Erika ten Haga iz 2019. danas se često pamti kroz romantiku. Matijas De Liht kao kapiten sa 19 godina, Frenki De Jong, Doni Van de Bek, Hakim Ziješ, David Neres, i fenomenalni Dušan Tadić. Pamte se eliminacije Real Madrida i Juventusa, kao i ona poslednja lopta Lukasa Moure koja je prekinula put ka finalu. Međutim, važnije od rezultata bilo je kako je taj tim napravljen.

"Kopljanici" nisu pokušavali da budu Real Madrid sa manje novca. Prosto su bili, Ajaks. Najbolji iz akademije, pametna ulaganja u transfere igrača u pravim godinama i nekoliko iskusnijih fudbalera koji su znali šta da rade kada se utakmica lomi. Tadić bio je možda najbolji primer. Nije došao kao veliki superstar, ali je na "Johan Krojf Areni" postao igrač kom se cela Evropa divi.

Rasprodaja tog tima bila je neizbežna. U Amsterdamu je to deo poslovnog modela već decenijama. Problem nije bio što je otišao De Liht ili De Jong. Problem je nastao kada Ajaks više nije znao šta radi sa novcem koji je za njih dobijao. Odlazak Marka Overmarsa 2022. godine bio je veliki udarac za sportski sektor, a nekoliko meseci kasnije Ten Hag je otišao u Mančester junajted. Klub je tog leta prodao igrače za oko 200.000.000 evra i potrošio približno 100.000.000, ali novac nije sačuvao ono što je nestajalo iz kancelarija i svlačionice - jasnu ideju.

Usledile su promene trenera, direktora i transfer strategije. Sven Mislintat stigao je da rekonstruiše ekipu, pa otišao posle samo nekoliko meseci. Moris Stejn nije dočekao ni zimu. Ajaks je u jesen 2023. nakratko zauzimao poslednje mesto u Erediviziji, a nekoliko meseci kasnije izgubio je od Fejenorda 6:0. Bio je to najteži poraz u istoriji čuvenog "De Klasikera"!

Za mnoge klubove bila bi to samo katastrofalna sezona. Za Ajaks je bilo nešto ozbiljnije jer je klub prestao da liči na sebe. To je možda i najveća opasnost za institucije koje dugo pobeđuju. U jednom trenutku počnu da veruju da rezultat proizvodi grb, a ne sistem. Ajaks je decenijama prodavao igrače i ostajao Ajaks. Kada ode jedan, pojavi se drugi. Kada Evropa kupi jednu generaciju, "De Toekomst" počne da sprema sledeću.

Posle 2019. taj mehanizam nije potpuno nestao, ali više nije radio dovoljno brzo da pokrije greške napravljene van terena. Zato ni sadašnji pokušaj povratka ne bi trebalo meriti samo tabelom.

Mičel Sančez je ovog leta preuzeo ekipu koja ponovo pokušava da pronađe ravnotežu između iskustva, tržišta i sopstvene škole. Simbolika je bila gotovo previše uredna već na njegovoj prvoj zvaničnoj utakmici u pobedi protiv Vojvodine od 4:1. Tada je šesnaestogodišnji Mohamed Abdala ušao sa klupe i postigao gol. Naravno, jedan tinejdžer i nekoliko dobrih rezultata nisu dokaz da je Ajaks ponovo pronašao formulu. Nije ni peto mesto posle sedam kola nešto što će se slaviti u Amsterdamu. Poraz od PSV-a pokazao je koliko posla još postoji, baš kao što pobede od 5:1 protiv Fortune i Viljema II pokazuju da ova ekipa ima napadački potencijal.

Možda Ajaksu trenutno ni ne treba priča o velikom povratku. Treba mu nekoliko normalnih godina. Manje revolucija u upravi. Manje prelaznih rokova u kojima se deset novih igrača predstavlja kao novo poglavlje. Više poverenja u ono zbog čega je ovaj klub postao jedan od najvažnijih u evropskom fudbalu.

Ajaks nikada neće moći da spreči Real, Barselonu, Bajern ili klubove Premijer lige da mu uzmu najbolje igrače. Nije mogao ni kada je bio mnogo moćniji nego danas. Ali njegov posao nikada nije bio da pobedi najbogatije na tržištu. Njegova prednost bila je u tome što je znao ime sledećeg velikog igrača nekoliko godina pre njih.

Zato ćemo znati da se Ajaks zaista vratio tek kada pitanje više ne bude koliko je potrošio ovog leta ili ko mu je novi trener. Nego kada ponovo budemo gledali nekog klinca u crveno-belom dresu i pitali:

"Dobro, odakle su sad ovog izvukli?"