Posle 4.951 dana rukometna Liga šampiona ponovo će videti beogradski Partizan. Pre više od 15 godina, kao mlada ekipa, golobrada, puna momaka koji su se okupili sa željom, idejom i ciljem da uživaju u rukometu, pobedila je Porto, predvođen Ljubomirom Obradovićem, u kvalifikacijama za Ligu šampiona.
I odjednom, posle treninga u čuvenoj sali Vojne gimnazije, posle mukotrpnog trčanja na Banjici koja je tada još odisala starim šmekom, dugačkim redovima narandžastih klupa koje su krasile tribine, i nakon dolaska tada mladog trenera Aleksandra Brkovića, ekipa Partizana pojavila se na žrebu za Ligu šampiona.
Crno-beli su beogradskoj, ali i srpskoj rukometnoj publici tada doveli Kil. Ej, onaj Kil! Sa Alfredom na klupi, Momirom Ilićem kao levim bekom, Danijelom Narcisom, Almom, Cajcom, Omejeom…
Taj Kil gledalo je između 700 i 800 ljudi. Beše to poraz rukometa. Još jedan doživeo je Partizan naredne sezone, kada nije mogao utakmice Lige šampiona da igra u svom gradu, već je utočište pronašao u niškom Čairu.
Grešimo. Mnogo rukometno grešimo. Kako u vođenju, tako i u koracima. Mislimo da smo korak ispred, a u stvari, kaskamo. Odavno nije bilo ovako idealno vreme da svaki rukometni zaljubljenik dođe u dvoranu "Aleksandar Nikolić" i pogleda vrhunsku 60-minutnu predstavu. Da vidi čoveka koji je vodio sedam godina Pari Sen Žermen i koji je Vardar popeo na krov Evrope.
Posle 4.951 dana, čuvena "gerflor" podloga ponovo će krasiti dvoranu "Aleksandar Nikolić". Drugačiji format takmičenja je uslovio da na žrebu Partizan ne prođe dobro. Berlin – vicešampion Evrope i Nemačke. Vesprem – danas, uz redukovan budžet Pari Sen Žermana, najbogatiji klub današnjice. Porto – velikan sa Iberijskog poluostrva koji se Partizanu uvek nađe licem u lice kada je borba u Ligi šampiona.
Drugačije je danas nego pre 16 godina. Ideja je drugačija. Prethodna je iznedrila gro reprezentativaca. O današnjoj ćemo suditi tek za 10 godina, ali su obrisi drugačiji – na klupi je čovek koji je i kao igrač i kao trener osvojio Ligu šampiona. Čovek koji nema "putera na glavi" i koji nije deo "kuloarskih" priča, kojih je pun srpski rukomet. Čovek koji ne mora da brine šta se i kako priča o njemu i da li će mu sunarodnik zabiti nož u leđa. I najvažnije – čovek koji svoje znanje i iskustvo prenosi nama. Kao nekada pokojni profesor doktor Branislav Pokrajac mnogima u Evropi.
Međutim, i ova epizoda "Partizan u Ligi šampiona 2" nosi, već sada, poraze. Prvi trening na Banjici. Raul Gonzales, Ilija Abutović, Tobijas Vagner, Sančes – Migaljon, Lumbroso, Kos, Mićić… Broj trenera koji je sa tribina posmatrao šta taj selektor radi – nula. Slovima NULA i brojem, iako nije u duhu novinarstva – 0!
Partizan na društvene mreže nije okačio sliku preko koje je grafički dizajner napisao "Sold out". Još jedan poraz. Ali, dugačak je put ozdravljenja srpskog rukometa. Ne može preko noći i ne može samo činjenicom da je neko u Ligi šampiona. Oporavak mora da se zasluži.
I mnogi su svesni činjenice da bi za Partizan bolje bilo da je prihvatio da nastupa u Ligi Evrope – isti broj utakmica, nešto slabiji rivali, ali bi šampion Srbije bio konkurentniji. Ovako, već se pola Banjice sa podsmehom sladi porazu od 10 razlike protiv Berlina u četvrtak uveče. I tu Banjica, metaforički, predstavlja rukometnu Srbiju.
Grešimo. Mnogo rukometno grešimo. Kako u vođenju, tako i u koracima. Mislimo da smo korak ispred, a u stvari, kaskamo. Odavno nije bilo ovako idealno vreme da svaki rukometni zaljubljenik dođe u dvoranu "Aleksandar Nikolić" i pogleda vrhunsku 60-minutnu predstavu. Da vidi čoveka koji je vodio sedam godina Pari Sen Žermen i koji je Vardar popeo na krov Evrope. Da vidi "komandanta" odbrane Iliju Abutovića. Zatim reprezentativca svoje zemlje Miloša Kosa, Ivana Mićića, Aljošu Damjanovića. I da, ponekim aplauzom, da snage i motiva tim momcima da se bore.
I nije sramota reći – da dođe, svako od nas, i divi se toj skromnosti, a ujedno rukometnoj veličini Matijasa Gidsela. Da najjačim aplauzom pozdravi Mijajla Marsenića, koji je ponikao u tom Partizanu, kasnije osvojio Ligu šampiona sa Vardarom, a godinama je uzdanica Berlina. I momka koji vapi za povratkom kući. Protumačite to kako god želite.
I za kraj, "živeo rukomet" ostaje krilatica redakcije TV Arena sport.
Prema proceni koju prenosi "Athlon Sports", ukupno bogatstvo srpskog tenisera iznosi oko 240 miliona dolara. Tu cifru treba uzeti kao procenu, a ne kao zvanično potvrđen podatak.
ATP istovremeno razmatra i ozbiljno povećanje finansijske podrške teniserima. Fond za bonuse na kraju sezone mogao bi da poraste sa 21,5 na 50 miliona dolara, dok je predviđen i fond od 25 miliona dolara za igrače koji godinu završe među 250 najboljih. Za penzione doprinose oko 300 tenisera izdvajalo bi se približno 30 miliona dolara godišnje.
Novak Đoković pao je na deseto mesto u trci za Masters u Torinu, a zbog bodovnog zaostatka možda će morati da odigra još neki turnir kako bi izborio plasman.
Pred Partizanom je izuzetno težak rival, ekipa koja je pre samo nekoliko dana osvojila Svetsko prvenstvo za klubove, savladavši u finalu Barselonu, aktuelnog osvajača Lige šampiona, rezultatom 42:33.
Manchester City je uz finansijsku podršku Abu Dhabija mogao ubrzati gotovo svaki deo svog razvoja, dovesti bolje igrače, angažovati vrhunske trenere i izgraditi infrastrukturu.
Ovogodišnja fudbalska sezona donela je nekoliko promena u rasporedu pauza zbog utakmica reprezentacija. Ukupan broj nedelja u kojima su klupska takmičenja prekinuta smanjuje se sa šest na pet.
Osvojivši brojne medalje u reprezentativnim takmičenjima i ostvarivši uspešnu sportsku karijeru, Miljković se sad kao ekonomista bavi investicijama u sport. U intervjuu za Bloomberg Adriju govori o svojim počecima u sportu i biznisu, karijeri i savetima za investiranje.
Daniel Levy proveo je 25 godina pretvarajući Tottenham Hotspur u jedan od najvećih fudbalskih klubova u Engleskoj, pre nego što je iznenada smenjen.Više od milijardu dolara trebalo je da završi na njegovom računu nakon prodaje vlasničkog udela u londonskom klubu. Umesto toga, novac još nije stigao.
Preko Plzenja do Lugana Albert Rijera je svojom filozofijom do ludila doveo navijače Zvezde. Poslednji čin u Švajcarskoj je priča za sebe. Kako klub takvog renomea dozvoli da posle kontrole od 80. minuta dozvoli sebi da ponovi najtragičnije delove utakmice sa "Dosan Arene" u Plzenju krajem avgusta meseca
Jedan od ključnih momenata bio je dolazak Vladimira Jovanovića na mesto trenera. Vlade, koji je trenerski zanat pekao kod Duleta Vujoševića, a kasnije sa Partizanom samostalno osvajao ABA i domaću ligu.
Marko Jakšić, Marko Neđić i Strahinja Pandurović u samo nekoliko dana ostali bez posla u Superligi Srbije, a ostaje da se vidi koji će klub sledeći otpusttiti šefa stručnog štaba.
"Večna slava", ispisano je na panou ispod koga igrači prolaze pred utakmice južnoameričke Lige šampiona. Kopa Libertadores je u moderno doba fudbalske trigonometrije, poslednje uporište romantizma u najpopularnijoj igri na svetu. Upravo zato slogan takmičenja dodatno dobija na značaju.
Euroleague
RK Partizan AdmiralBet/Maja Nastić
Ostavite komentar