Kod velikih nema nebitnih utakmica

Da je utakmica Uefinog superkupa PSG-Aston vila odigrana krajem januara kada sve pršti u Ligaškoj fazi Lige šampiona, mogli bi da konstatuejmo da je sve prštalo od ritma, dobrih poteza i uzdaha navijača. Kada znamo da je ova utakmica igrana za Uefin najmanje bitan trofej, onda moramo da budemo svesni koliko je svaki meč trenerima kao što su Luis Enrike i Unai Emeri bitni.

Uefa je domaćinstvo poverila Salcburgu. Čelni ljudi evriopske kuće fudbala vole ove utakmice da daju gradovima gde se fudbal voli ali se onaj na vrhunskom niovu ne gleda tako često. Prošle godine to je bilo Udine, pre toga Varšava, a sezonu pre Varšave, Atina. Prilika da stadioni budu puni, festival najvažnije (sporedne) stvari na svetu prisutan u par dana, a i da domaćini uberu dodatni prihod.

PSG je pokazao da je stekao naviku da ,i bez Dembelea, Ruiza i Barkole u startnih 11 osvaja trofeje. Jednostavno, mehanizmi se znaju. Ko god da je na terenu, zna zahteve Luisa Enrikea, ekipa nije u stresu ni kada primi gol na kraju poluvremena, pa nije ni čudo što je PSG bauk čak i za klubove iz Premijer lige. I da ostanu bez Barkole, stigla je zamena u vidu Magnesa Akliuša. Profil koji Enrike voli, ni mlad ni star, sa svoje 24 godine, reprezentativac Francuske sa alžirskim šmekom, mogao bi da bude rešenje za Barkolin odlazak. Enrike je voleo da kaže da je jedan tim mrtav ako se klupa ne raduje golovima. Na Parku prinčeva ta vatra i dalje postoji, pa nije bitno da li je u pitanju Uefin superkup, domaće prvenstvo ili neka nebitna utakmica, ovaj tim je pretendent da uzme sve.

Aston vila ima mnogo razloga da žali. Mogli su do trofeja, ili bar da utakmicu odvedu u penale. Bez Votkinsa, Martineza i Konse, koji su dobili produženi odmor, a možda i čekaju transfere, bez povređenih Onane i novajlije Mazanbija, a tek u novoj sezoni bez Tilemansa, Dinja i Morgana Rodžersa. Emeri je naterao Parižane da se oznoje, da brane svoj gol najbolje što mogu, ali MU je za utehu što su promovisali 17-ogodišnjeg Brajana Mađa i dve godine starijeg Džordža Hemingsa.

Mađo, dete francuskog Meca a, uz to, i reprezentativac Luksemburga, mogao bi da bude projekat od preko 100 miliona evra. Brz, jak, nekoliko puta je otresao Viliana Paća, dao je gol u rangu najboljih golgetera sa top nivoa. Deluje da je igra glavom možda i najveća mana, ali nije nešto što ne može da se poboljša. Hemings deluje dosta zrelo za svoje godine, a kada se zna da ovi dečaci imaju uz sebe jednog Džona MekGina i Emija Buendiju, cena pomenutih tinejdžera mogla bi da ode u nebesa.

Utakmice Uefinog superkupa pokazuju i razliku između Lige šampiona i Lige Evrope. Kako drugačiji objasniti činejnicu da je u poslednjih 14 utakmica tim koji je osvojio drugo Uefino takmičenje samo jednom pobedio. Mnogi će reći da je ovo samo zagrevanje za ono što nam predstoji u novoj sezoni, ali žar Emerija i Enrikea, borba na terenu pa i nervoza koja je postojala znak su da ne postoje nebitne utakmice za one najveće.

Pobednik u sredu uveče u Salcburgu je i Uefa. Odluka čelnika da suđenje povere najboljem afričkom sudiji za prošlu godinu, Somalijcu koji nije ušao u Ameriku i nije sudio Svetsko prvenstvo, Omaru Artanu je slatka pobeda Čeferina nad Infantinom u tom ratu svetova. Uz to, Somalijac je dobro odradio posao sa svojim timom, pa je verovatno zadovoljstvo glavnih ljufi u Uefi još veće.