Pravilo koje ili mora da važi za sve, ili da nestane

Kada je FIFA uoči Mundijala potvrdila da će takozvano "Vinisijusovo pravilo“ doživeti zvaničnu premijeru na minulom Svetskom prvenstvu, moderni fudbalski svet je aplaudirao. Najava nulte tolerancije za igrače koji u verbalnim sukobima na terenu prekrivaju usta rukom ili dresom kako bi sakrili uvrede delovala je kao civilizacijski iskorak.

Time je "uličarima" poslata jasna poruka da se više neće tolerisati kukavičko skrivanje gnusnih prozivki iza šaka i da će svakome ko pokuša da na taj način plasira diskriminaciju - biti pokazan put do tunela. Namere su bile plemenite, međutim... Jedno je teorijska pravednost u sterilnim ciriškim kancelarijama, a potpuno drugo kako se ta pravda deli pod svetlima najsjajnijih reflektora, gde profit i glamur kroje neka skroz drugačija pravila igre.

Ono što je trebalo da bude avangardni pokret protiv primitivizma na terenu, pretvorilo se u lakrdiju i u potpunosti ogolilo hroničnu bolest modernog fudbala (a i sveta) - selektivnu primenu pravila. Umesto univerzalnog zakona, dobili smo još jedan instrument koji se precizno primenjuje na "malima“, dok aristokratija na teren ulazi sa kartom imuniteta u džepu.

 

 

Da bi dokazala da ne blefira, FIFA je za žrtveno jagnje najpre uzela Migela Almirona protiv Turske. Nije Paragvaj neka sila kojoj bi moglo da se progleda kroz prste, zar ne? Treniranje strogoće nastavilo se na "Asteki", isključivanjem Pjera Inkapjea zbog šaputanja ispod ruke Santijagu Himenezu. Nije ni Ekvador dovoljno veliki da bi prošao nekažnjeno, a pritom se igrala sama završnica i ishod je već bio poznat. I sve bi to bilo po PS-u i shodno novim propozicijama da između ta dva, ujedno jedina primera primene "Vinisijusovog pravila" na turniru, sankcionisanje Džuda Belingema iz istog razloga - nije ni razmatrano. Iako je objektiv TV kamere jasno usnimio zvezdu Real Madrida kako razgovara sa Džordanom Ajuom "pod zaklonom" šake.

A kad se fudbalski svet opravdano požalio na propust, uvaženi Pjerluiđi Kolina pravdao je odluku arbitra time da "igrači i dalje mogu da prekriju usta rukom ili dresom jer možda razgovaraju sa prijateljima". I, šta sad, mi treba da verujemo da sudija ima tako istančan sluh da čuje iz čijih usta je izašla ružna reč, a iz čijih ne? Ili on treba da veruje grimasama na licu onog "makijavelija" koji će da ga gleda u oči i lažno se kune da je gnusno uvređen samo da bi njegov tim dobio brojčanu nadmoć? Tako ne ide. Kod gatara se gleda u pasulj, na terenu ne.

A kako je Mundijal odmicao, sudije u VAR sobi sve češće su izlazile na puš-pauze kad je trebalo skrenuti pažnju kolegi na igralištu. Ulog je bivao sve veći, pozornica sve gledanija, a FIFA više nije igralo igru da malo-malo kvari spektakl i izbija u prvi plan, naročito ne posle svega što joj se stavljalo na teret pred završnicu. Bog zna koliko je primera kršenja "Vinisijusovog pravila" bilo u finišu Svetskog prvenstva. Pa i ako se osvrnemo na, objektivno, kukavički pokušaj Lea Mesija da izbaci Marka Kukurelju sa utakmice, nije da nije imao razloga da se požali. Ruka na ustima i neki neumesan komentar su postojali. Samo, to više nije bila grupna faza i preko puta više nije bio neki igrač Alžira ili Jordana.

Opet, ako mene pitate, ta odluka je potpuno ispravna i sasvim je doneta u sportskom duhu. Svi smo mi tu da bismo gledali što bolji fudbal sa što boljim igračima u polju. Niko ne želi rasizam i diskriminaciji te vrste nije mesto ni na terenu niti bilo gde drugde. Ali, ko smo mi, ili, još bolje pitanje, ko ste vi da sudite ko je kome šta šapnuo i da li je to dozvoljeno ili nije?

Dobru je stvar UEFA uradila, koliko god da je iskoristila momenat da privoli većinu navijača na svoju stranu, kada je odbila da i ona u svoj pravilnik uvrsti sankciju ove vrste. No, to ne menja činjenicu da će se ova kontroverzna tema otvarati svaki put kada se igraju utakmice pod okriljem FIFA. Zato je ovo pravilo koje ili mora da važi podjednako za sve, od Almirona do Belingema, ili jednostavno mora da nestane. Treća opcija ne sme da postoji, jer tako David gubi i onu malu praćku protiv Golijata. A i nećemo da delimo utakmice na velike i male.