Mundijal 2026
pre 2 minuta 11: 48
Zašto se u Srbiji sport ne gleda, nego živi
Od košarke i večitog derbija do Đokovića: zašto je Srbija zemlja u kojoj se sport živi, a navijačka strast ne staje ni kada sudija odsvira kraj utakmice.
Stanovnici naselja Mladost u Pančevu ili popularnije i prihvaćenije - Mise, na prvu su shvatili na šta se cilja u naslovu. Grafiti s tim rečima koji se još uvek mogu tu i tamo pronaći u delu grada gde je i stadion Železničara, ostali su urezani pre svega mlađoj populaciji, jer slikovito objašnjavaju šta je Želja za ovaj kraj.
Mnogi neupućeni često negativno komentarišu nadimak srpskog superligaša govoreći da je on rezervisan za Sarajlije, ali moraju znati da u južnom Banatu retko ko izgovara Železničar za klub iz Pančeva. To je Želja. Želja s Mise. Niko kao Želja s Mise. Ni osamdesetih, devedesetih, dvehiljaditih kada su se fudbaleri i simpatizeri sakupljali u obližnjoj istoimenoj kafani ili ispred sportskog na belom kamenu posle mečeva najnižeg ranga, pa ni sada, kada se evropski sjaj parkirao uz prugu i železničku stanicu.
Logično je kako je Železničar dobio naziv te davne 1947. godine. Kao što je i logično da niko nije mogao zamisliti međunarodnu utakmicu na Sportsko-rekreativnom centru "Mladost" do maja 2026. Pre samo deceniju i po, Želja je tavorio u najnižem rangu oslanjajući se na entuzijaste koji su posle svojih poslova dolazili na poneki trening i nedeljnu utakmicu. Uz zvuk zarđalih ljuljaški stasavale su i generacije mlađih Pančevaca u nadi da će jednog dana postati dobri kao Saša Ilić ili Dejan Stanković.
Večeras, umesto jednog sladoleda, kupite kartu i navijajte. Za Davida protiv Golijata. Za Janka Jevremovića protiv Žoaa Mutinja. Za Srbiju protiv Portugala. Za san protiv navike. Pa, ako se i dogodi jedno od najvećih iznenađenja u istoriji kvalifikacija za pomenuto takmičenje, znajte da su oni u svlačionici znali da bi, možda, mogli... Zato što je niko kao Želja s Mise.
Od ovog leta, dečaci i devojčice imitiraju poteze Silvestera Džaspera, Alekse Kuljanina, Mirka Milikića, bacaju se na loptu poput golmana Zorana Popovića... Ispisana je istorija: ekipa predvođena najboljim trenerom prvenstva, Radomirom Kokovićem, osvojenim četvrtim mestom u prethodnoj sezoni obezbedila je kvalifikacije za Ligu konferencije. Grad još uvek nije svestan ko je protivnik. Nekada je najveći događaj bio derbi područne lige. Danas na Misu dolazi Braga.
Da je neko to napisao na zidu pre 15 godina, niko mu ne bi poverovao. Kokovićev tim zna ko gostuje na sportskom u sredu uveče. I biće spreman da se nadigrava i neće mu biti neprijatno ako izgubi 3:0. Znaće da je urađeno sve što je bilo realno da se parira polufinalisti Lige Evrope iz prošle takmičarske godine. A, da ne bi crvenog kartona nakon šest minuta u revanšu u Frajburgu, ko zna dokle bi klub dobro poznat navijačima Crvene zvezde, Partizana i TSC-a došao.
Kvalifikacije su shvaćene ozbiljno - sportski sektor je doveo najskuplje pojačanje u istoriji, Dejvida Ankejea za 500.000 evra iz Đenove. Nekada je godišnji budžet Želje bio pola miliona dinara, ako i toliko. Vremena su se promenila. Čelni ljudi vode Dizelku ka nezamislivim uspesima, a da nisu alavi, pokazuju i cene ulaznica - od 250 do 1000 dinara.
Večeras, umesto jednog sladoleda, kupite kartu i navijajte. Za Davida protiv Golijata. Za Janka Jevremovića protiv Žoaa Mutinja. Za Srbiju protiv Portugala. Za san protiv navike. Pa, ako se i dogodi jedno od najvećih iznenađenja u istoriji kvalifikacija za pomenuto takmičenje, znajte da su oni u svlačionici znali da bi, možda, mogli... Zato što je niko kao Želja s Mise.
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Ostavite komentar