Finale Lige konferencije iz navijačkog ugla

Istorijski gledano Lajpcig je bio grad kulture. U njemu se nalazi jedan od najstarijih univerziteta u Evropi. Nacionalna biblioteka Nemačke, među deset najvećih na svetskom nivou. Poznat je po brojnim kompozitorima, a u njemu je Johan Sebastijan Bah proveo poslednjih 27 godina života. Za one koji vole nešto drugačije, vredi pomenuti da se u Lajpcigu nalazi jedan od najboljih zooloških vrtova u Evropi. Međutim, kraj maja doneo je malo drugačiju notu u ovaj grad koji broji nešto više od 630.000 stanovnika. Daleko od toga da ovde fudbal nije popularan, naprotiv, ali nikada ranije nije bilo prilike da se baš u Lajpcigu odigra finale nekog evropskog takmičenja. Sve do sada. 

Kristal Palas protiv Rajo Valjekana. Ne zvuči to na prvu loptu kao utakmica koja se ne propušta. Ne zvuči ni kao meč zbog kojeg će navijači oba kluba da preplave gradske ulice i učine kao da se sastaju timovi sa bogatom i dugom tradicijom u Evropi. Međutim, rešili su da nas demantuju. Pronalazili su razne načine da stignu do grada smeštenog u Saksoniji. Za pristalice Rajo Valjekana taj poduhvat je bio značajno teži zbog nedostatka direktne linije između Madrida i Lajpciga. Uprkos tome, došlo ih je više od 11.000! A pričamo o klubu koji ima 12.000 prodatih sezonskih ulaznica. Impresivno! Sa druge strane, London je prilično bliži, postoji direktan let i to na prvi pogled olakšava putovanje. Međutim, kada znate da ih je došlo oko 20.000, da dosta njih nije uspelo da dođe do ulaznice, onda vam je jasno koliko je ovo bilo značajno za oba kluba koja su jurila istorijski prvi pehar u evropskim okvirima. 

Utorak - veče uoči utakmice. Otišli smo u šetnju kako bismo osetili atmosferu i videli kako teku poslednje pripreme iz navijačkog ugla. Oformilo se zdravo rivalstvo između pristalica oba kluba uz one standardne "rasprave" oko toga ko će pobediti i ko će biti strelac odlučujućeg gola. Delovalo je da nema razloga za incidente. Ali, ipak ih je bilo. Grupa navijača Rajo Valjekana napala je grupu Engleza koji podržavaju Kristal Palas. Letele su stolice, flaše, čaše i sve što se moglo pokupiti iz kafića, a veliki broj policajaca sprečio je da to preraste u nešto mnogo ozbiljnije. I tu se sve zaustavilo. Od tada pa nadalje, sve je bilo mirno. Gotovo svi kafići i pabovi u centru Lajpciga (gde se i nalazila fan zona) bili su preplavljeni Englezima. Koliko god da su lokali posedovali točilica za pivo, deluje da bi bilo malo. Prosto, to je deo njihove navijačke kulture i to je jedan od preduslova za zauzimanje svih raspoloživih mesta u bašti kafića. 

Sreda - dan utakmice. Ulice se zatvaraju, taksi je nemoguće dobiti. Jedine opcije za odlazak do "Red Bul arene" su tramvaj i šetnja. Optimizam i dobro raspoloženje među navijačima preneli su se i na tribine, gde je bilo vreme za dokazivanje - ko će biti glasniji i ko ima bolju koreografiju?! Obe su bile sjajne. Utisak je da je broj navijača na tribinama bio procentualno 60:40 u korist Kristal Palasa. Sjajan početak drugog poluvremena engleskog tima doneo je gol, koji je uprkos preostalom vremenu do kraja ubedio navijače kluba iz južnog dela Londona da je vreme za slavlje. Tako je i bilo. Sa jedne strane raspevani Englezi, sa druge se stekao utisak da su svi navijači Raja u suzama koje su u sebi sadržale i tugu i ponos. Nisu napuštali stadion, već su dugo aplaudirali fudbalerima svog tima i zahvalili im se na tome što su svi zajedno prošli kroz nešto što će se prepričavati. 

Posle utakmice ulice Lajpciga bile su rezervisane za slavlje Engleza, a to je i te kako potrajalo. Međutim, finale je pokazalo da Liga konferencije ipak ima smisao. Jer, za neke je ovo šansa da kreiraju priču koju bez pomenutog takmičenja možda ne bi mogli. Za navijače Kristal Palasa ovaj trofej vredi kao da je ekipa šampion Evrope. Za pristalice Raja - bilo je to putovanje iz snova, posle kojeg uprkos porazu mogu da budu ponosni na tim iz predgrađa Madrida.