Iako će Montreal biti oslabljen izostankom mladog šampiona, konkurencija ostaje izuzetno jaka. Prvi nosilac biće Janik Siner, aktuelni broj jedan svetskog tenisa, dok se očekuje nastup Aleksandra Zvereva, Bena Šeltona i Danila Medvedeva.
Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije poražena je na drugom meču trećeg turnira aktuelnog izdanja FIVB Lige nacija u "Beogradskoj areni" od Francuske rezultatom 2:3 (25:10, 25:22, 22:25, 23:25, 13:15).
Tanjug/AP Photo/Nate Billings)Kolumna Nikola Nedeljković
NBA liga oduvek funkcioniše po istom principu. Kada pronađe formulu koja donosi prednost, ne staje dok cela liga ne ode predaleko u tom pravcu. Tako je bilo sa trojkama posle revolucije koju je pokrenuo Stef Kari. Godinama smo gledali kako ekipe pokušavaju da pronađu što više šutera, što više prostora i što brži put do otvorene trojke. Centri su morali da šutiraju. Bekovi su morali da šutiraju iz driblinga. Napadi su se pretvorili u matematičku optimizaciju.
Sada NBA ponovo prolazi kroz veliku promenu, samo što ovog puta revolucija ne dolazi iz napada… Dolazi iz sile.
Oklahoma Siti Tander možda nije izmislila novu košarku, ali jeste prva ekipa koja je u potpunosti razumela gde se liga kreće. Dok su mnogi i dalje pokušavali da pronađu idealan balans između talenta i napadačkog potencijala, Oklahoma je otišla u drugom pravcu. Napravila je tim koji igra sa konstantnim fizičkim pritiskom, agresivnošću i intenzitetom koji traje svih 48 minuta.
Najvažnije od svega - svih pet igrača igra na isti način.
To je možda i najveća promena moderne NBA košarke. Nekada si imao jednog elitnog defanzivca koji menja utakmicu. Danas Oklahoma igra kao da svaki igrač na parketu ima isti zadatak, da protivniku svaku akciju učini fizički iscrpljujućom. Konstantan pritisak na loptu. Ruke na linijama dodavanja. "Udarac" na dribling. Guranje van pozicije. Kontakt pri svakom prijemu lopte, kontakt u trčanju bez lopte...
To više nije individualna odbrana.
To je sistem agresivnosti.
Na taj način stigli su do titule 2025. godine i upravo zbog toga ostatak lige polako počinje da kopira taj model, jer kada pogledate ekipe koje trenutno preživljavaju plej-of, postaje jasno da ovo više nije izolovan slučaj, već pravac u kom se NBA kreće.
Nikada nije bilo teže igrati odbranu. Nikada nije trebalo pokriti više prostora. Nikada nije bilo više šutera. Nikada nije bilo više igrača koji mogu da napadnu iz driblinga, da šutiraju sa devet metara ili da kazne i najmanju grešku u rotaciji.
Zato čvrsto verujem u jednu stvar - odbrane nikada nisu bile bolje
Minesota Timbervulvsi su možda najbolji primer toga. Većina nas je gledala kako fizički lome Denver Nagetse. Čvrsto. Snažno. Sportski bezobrazno. Na granici faula, a često i preko nje. Konstantan kontakt. Guranje na svakom bloku. Udar na svaki prijem lopte. Svaki posed pretvoren u iscrpljivanje protivnika. Odbrana je postala čin iscrpljivanja.
Detroit Pistonsi grade identičan identitet. Možda nemaju istu količinu talenta kao Oklahoma, ali princip je gotovo isti - agresija na loptu, fizički kontakt i pokušaj da utakmicu pretvore u haos u kom protivnik nikada ne može da diše normalno.
Možda su najzanimljiviji primer San Antonio Sparsi. Većina će odmah pomisliti na Viktora Vembanjamu i njegovu nestvarnu "dužinu", ali prava poruka krije se oko njega. Kada pogledate Stefon Kasla, mladog Dilana Harpera i ostatak spoljne linije San Antonija, način na koji napadaju dribling, koriste telo i količinu agresivnosti sa kojom igraju odbranu na perimetru, postaje jasno da su Sparsi, prilično tiho, već izgradili tim za sledeću fazu NBA košarke.
Ne tim koji će samo nadigravati protivnike, nego tim koji će ih fizički lomiti.
Čak i Njujork Niksi, možda najofanzivnije orijentisana ekipa među ozbiljnim plej-of timovima, imaju isti potpis. Da, Džejlen Branson je centralna figura napada, ali ostatak spoljne linije izgleda kao grupa igrača napravljenih za plej-of tuče. Sve je ogromno. Sve je snažno. Sve udara. Sve igra kroz kontakt. Predvođeni Ou Dži Anunobijem, Niksi praktično na svakom posedu pokušavaju da vas izbace iz ritma fizičkom silom.
Jasno je da ovo više nije slučajnost, ovo je nova evolucija lige.
Nisam želeo mnogo da vas davim statistikom, ali neke napredne brojke zaista upadaju u oči. NBA plej-of napadi trenutno postižu 3.6 poena manje na 100 poseda nego tokom regularnog dela sezone. To je drugi najveći pad efikasnosti još od 1977. godine. Istovremeno, čak 62.8% svih šuteva u ovogodišnjem plej-ofu bilo je pod jakim defanzivnim pritiskom, što je najveći procenat otkako liga prati te podatke.
I sada dolazimo do najluđeg dela cele priče: Sve ovo se dešava u najbržoj, najraširenijoj i napadački najtalentovanijoj eri košarke koju smo ikada gledali.
Nikada nije bilo teže igrati odbranu. Nikada nije trebalo pokriti više prostora. Nikada nije bilo više šutera. Nikada nije bilo više igrača koji mogu da napadnu iz driblinga, da šutiraju sa devet metara ili da kazne i najmanju grešku u rotaciji.
Zato čvrsto verujem u jednu stvar - odbrane nikada nisu bile bolje.
NBA danas možda nema najbolje individualne defanzivce u istoriji, ali kolektivne odbrane nikada nisu bile sofisticiranije, agresivnije i fizički zahtevnije.
Trojkaši sigurno neće nestati, ali više neće biti dovoljni sami po sebi. Sila i odbrana su ponovo u modi.
Iako će Montreal biti oslabljen izostankom mladog šampiona, konkurencija ostaje izuzetno jaka. Prvi nosilac biće Janik Siner, aktuelni broj jedan svetskog tenisa, dok se očekuje nastup Aleksandra Zvereva, Bena Šeltona i Danila Medvedeva.
Moj prvi pravi "susret" sa Njujorkom nije bio kroz filmove, kroz Menhetn ili nebodere... Bio je preko BK televizije. Pre toga sam znao dve stvari o NBA ligi. Prva je bila Majkl Džordan, a druga je da svi pričaju o Majklu Džordanu. Onda je Džordan otišao, a u mojoj glavi su se pojavili samo Niksi.
Košarkaši Oklahoma Sitija pobedili su kao gosti Los Anđeles Lejkerse rezultatom 115:110 i tako ukupnim skorom 4:0 stigli neočekivano lako do finala plej-ofa Zapadne konferencije NBA lige.
"Volim da pomeram granice i izazivam ustaljeni način razmišljanja, kako na terenu, tako i van njega, i želim da radim sa ljudima koji dele takav pristup", kaže najbolji srpski teniser.
Ovo je prvi put od 1962. godine da je FIFA dozvolila fudbaleru da nastupi na utakmici Svetskog prvenstva iako je zbog crvenog kartona trebalo da odsluži suspenziju.
Za Erlinga Haalanda, napadača norveške reprezentacije na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu u fudbalu, pravi izazovi neće se završiti poslednjim sudijskim zviždukom 19. jula.
Znala je Vojvodina kroz istoriju sa Mađarima. Slavila je tačno u pola od 10 odigranih takmičarskih utakmica, dok je iz tri od pet dvomeča izašla kao pobednik. I to iz poslednja tri, pa bi tradiciju, svakako, da nastavi i protiv Ferencvaroša.
Prošlo je nekoliko nedelja od poslednje NBA utakmice, ali dešava se nešto zanimljivo: liga je ostala podjednako relevantna u julu kao što je bila kada su Njujork Niksi podigli Leri O’Brajan titulu prvi put posle 53 godine.
Dve vredne pobede zabeležila je Srbija u julskom prozoru kvalifikacija za Mundobasket. Ovoga puta je sve bilo kako treba i nije bilo strepnje ni u jednom trenutku. Sastav nije bio najjači, ali je bio predvođen Nikolom Jokićem i to je bilo dovoljno.
Seniori se nisu plasirali na Svetsko prvenstvo, ali zato omladinci jesu na kontinentalni šampionat u Velsu. Naša najtalentovanija generacija u poslednjih desetak godina. Najskuplji tim na turniru. Prvi ili drugi favoriti za osvajanje titule. Atmosfera za poželeti. Odlični rezultati protiv Portugala, Engleske i Poljske u martu. A, onda se bližio početak takmičenja.
Mundijal 2026
Tanjug/AP Photo/Nate Billings)
Ostavite komentar