Oklahoma Siti Tander možda nije izmislila novu košarku, ali jeste prva ekipa koja je u potpunosti razumela gde se liga kreće. Dok su mnogi i dalje pokušavali da pronađu idealan balans između talenta i napadačkog potencijala, Oklahoma je otišla u drugom pravcu. Napravila je tim koji igra sa konstantnim fizičkim pritiskom.
Tanjug/AP Photo/Nate Billings)Kolumna Nikola Nedeljković
NBA liga oduvek funkcioniše po istom principu. Kada pronađe formulu koja donosi prednost, ne staje dok cela liga ne ode predaleko u tom pravcu. Tako je bilo sa trojkama posle revolucije koju je pokrenuo Stef Kari. Godinama smo gledali kako ekipe pokušavaju da pronađu što više šutera, što više prostora i što brži put do otvorene trojke. Centri su morali da šutiraju. Bekovi su morali da šutiraju iz driblinga. Napadi su se pretvorili u matematičku optimizaciju.
Sada NBA ponovo prolazi kroz veliku promenu, samo što ovog puta revolucija ne dolazi iz napada… Dolazi iz sile.
Oklahoma Siti Tander možda nije izmislila novu košarku, ali jeste prva ekipa koja je u potpunosti razumela gde se liga kreće. Dok su mnogi i dalje pokušavali da pronađu idealan balans između talenta i napadačkog potencijala, Oklahoma je otišla u drugom pravcu. Napravila je tim koji igra sa konstantnim fizičkim pritiskom, agresivnošću i intenzitetom koji traje svih 48 minuta.
Najvažnije od svega - svih pet igrača igra na isti način.
To je možda i najveća promena moderne NBA košarke. Nekada si imao jednog elitnog defanzivca koji menja utakmicu. Danas Oklahoma igra kao da svaki igrač na parketu ima isti zadatak, da protivniku svaku akciju učini fizički iscrpljujućom. Konstantan pritisak na loptu. Ruke na linijama dodavanja. "Udarac" na dribling. Guranje van pozicije. Kontakt pri svakom prijemu lopte, kontakt u trčanju bez lopte...
To više nije individualna odbrana.
To je sistem agresivnosti.
Na taj način stigli su do titule 2025. godine i upravo zbog toga ostatak lige polako počinje da kopira taj model, jer kada pogledate ekipe koje trenutno preživljavaju plej-of, postaje jasno da ovo više nije izolovan slučaj, već pravac u kom se NBA kreće.
Nikada nije bilo teže igrati odbranu. Nikada nije trebalo pokriti više prostora. Nikada nije bilo više šutera. Nikada nije bilo više igrača koji mogu da napadnu iz driblinga, da šutiraju sa devet metara ili da kazne i najmanju grešku u rotaciji.
Zato čvrsto verujem u jednu stvar - odbrane nikada nisu bile bolje
Minesota Timbervulvsi su možda najbolji primer toga. Većina nas je gledala kako fizički lome Denver Nagetse. Čvrsto. Snažno. Sportski bezobrazno. Na granici faula, a često i preko nje. Konstantan kontakt. Guranje na svakom bloku. Udar na svaki prijem lopte. Svaki posed pretvoren u iscrpljivanje protivnika. Odbrana je postala čin iscrpljivanja.
Detroit Pistonsi grade identičan identitet. Možda nemaju istu količinu talenta kao Oklahoma, ali princip je gotovo isti - agresija na loptu, fizički kontakt i pokušaj da utakmicu pretvore u haos u kom protivnik nikada ne može da diše normalno.
Možda su najzanimljiviji primer San Antonio Sparsi. Većina će odmah pomisliti na Viktora Vembanjamu i njegovu nestvarnu "dužinu", ali prava poruka krije se oko njega. Kada pogledate Stefon Kasla, mladog Dilana Harpera i ostatak spoljne linije San Antonija, način na koji napadaju dribling, koriste telo i količinu agresivnosti sa kojom igraju odbranu na perimetru, postaje jasno da su Sparsi, prilično tiho, već izgradili tim za sledeću fazu NBA košarke.
Ne tim koji će samo nadigravati protivnike, nego tim koji će ih fizički lomiti.
Čak i Njujork Niksi, možda najofanzivnije orijentisana ekipa među ozbiljnim plej-of timovima, imaju isti potpis. Da, Džejlen Branson je centralna figura napada, ali ostatak spoljne linije izgleda kao grupa igrača napravljenih za plej-of tuče. Sve je ogromno. Sve je snažno. Sve udara. Sve igra kroz kontakt. Predvođeni Ou Dži Anunobijem, Niksi praktično na svakom posedu pokušavaju da vas izbace iz ritma fizičkom silom.
Jasno je da ovo više nije slučajnost, ovo je nova evolucija lige.
Nisam želeo mnogo da vas davim statistikom, ali neke napredne brojke zaista upadaju u oči. NBA plej-of napadi trenutno postižu 3.6 poena manje na 100 poseda nego tokom regularnog dela sezone. To je drugi najveći pad efikasnosti još od 1977. godine. Istovremeno, čak 62.8% svih šuteva u ovogodišnjem plej-ofu bilo je pod jakim defanzivnim pritiskom, što je najveći procenat otkako liga prati te podatke.
I sada dolazimo do najluđeg dela cele priče: Sve ovo se dešava u najbržoj, najraširenijoj i napadački najtalentovanijoj eri košarke koju smo ikada gledali.
Nikada nije bilo teže igrati odbranu. Nikada nije trebalo pokriti više prostora. Nikada nije bilo više šutera. Nikada nije bilo više igrača koji mogu da napadnu iz driblinga, da šutiraju sa devet metara ili da kazne i najmanju grešku u rotaciji.
Zato čvrsto verujem u jednu stvar - odbrane nikada nisu bile bolje.
NBA danas možda nema najbolje individualne defanzivce u istoriji, ali kolektivne odbrane nikada nisu bile sofisticiranije, agresivnije i fizički zahtevnije.
Trojkaši sigurno neće nestati, ali više neće biti dovoljni sami po sebi. Sila i odbrana su ponovo u modi.
Oklahoma Siti Tander možda nije izmislila novu košarku, ali jeste prva ekipa koja je u potpunosti razumela gde se liga kreće. Dok su mnogi i dalje pokušavali da pronađu idealan balans između talenta i napadačkog potencijala, Oklahoma je otišla u drugom pravcu. Napravila je tim koji igra sa konstantnim fizičkim pritiskom.
Košarkaši Oklahoma Sitija pobedili su kao gosti Los Anđeles Lejkerse rezultatom 115:110 i tako ukupnim skorom 4:0 stigli neočekivano lako do finala plej-ofa Zapadne konferencije NBA lige.
Košarkaš Oklahome Džejlen Vilijams propustiće zbog povrede tetive prvi meč polufinala plej-ofa Zapadne konferencije NBA lige protiv Los Anđeles Lejkersa, saopšteno je danas.
Postoji trenutak koji mnogi iskusni sportski novinari prepoznaju na prvu. Sednete uz nekoga od pedeset ili više godina, gledate utakmicu na kablovskoj televiziji, i negde između prvog i drugog poluvremena na ekranu se pojavi grafikon.
Baražni meč za plasman u Premijer ligu poznat je kao najprofitabilniji meč u ovom sportu. Ove godine, jedan od timova je možda već izgubio svoju šansu i pre nego što se lopta zakotrlja.
Kineska vlast upozorila je da navijači ne treba da organizuju rođendanske proslave za sportiste nacionalnih timova, navodeći zabrinutost zbog korišćenja javnih resursa i ometanja treninga, objavila je Kineska centralna televizija (CCTV).
Možda smo videli najbolje od ove verzije jezgra Denvera i njihov doseg je samo jedna titula i par finala konferencije. U zavisnosti kako gledate to je ogroman uspeh, kako za Nagetse tako i za Jokića. Ali, isto tako je razočarenje da Top 20 igrač u NBA istoriji ima toliko malo uspeha u doigravanju.
Mikel Arteta je dobio vreme. Dobio je novac i puno poverenje. I na kraju je doneo ono zbog čega je i došao. Mnogo puta je delovalo da ekipa luta i da Španac možda nije taj. Često je Arteta bio čovek kojeg su mnogi gledali samo kao bivšeg pomoćnika Pepa Gvardiole.
Španac, koji nije istinsko otelotvorenje iberijskog temperamenta, postavio je sopstvene temelje u nacionalnom timu selekcije koja je peti put od samostalnosti nadigrala nekog rivala u baražu za Svetsko prvenstvo. Bio je ovo revanš Mađarima za poraz u dvomeču iste važnosti za mesto na Mundijalu 2017. godine.
Da je neko pre svega nekoliko meseci ušao u garažu Dukatija i izgovorio da će posle pet trka nove sezone njihov saldo u glavnim trkama biti sveden na jednu pobedu i to ne zahvaljujući Marku Markezu ili Frančesku Banjaji, nego Aleksu Markezu, verovatno bi bio ispraćen onim "kiselim" osmehom rezervisanim za loše šale.
Euroleague
Tanjug/AP Photo/Nate Billings)
Ostavite komentar