Jedan grad, jedan klub, jedno "plavo" srce

Povratak Šalkea u Bundesligu, tri godine nakon poslednjeg ispadanja u Cvajtu, nije obična sportska storija o padu i usponu. Ne može biti ispričana samo jezikom suvoparnih brojki, o 20 pobeda, sedam remija, pet poraza, 49 datih  i 28 primljenih golova, u trenutku promocije u nemačku fudbalsku elitu.

Ona je mnogo više i od stručnog naglabanja o spartanski agresivnoj verziji formacije 3-4-2-1, iz trenerske kuhinje bosansko-hercegovačke izbeglice sa pasošem Austrije, Mirona Muslića, čoveka čiji rukopis stoji ispod prošlogodišnje senzacionalne eliminacije Liverpula iz FA kupa od tadašnjeg "fenjeraša" Čempionšipa - Plimuta. 

Ne može biti svedena ni na 14 pogodaka i pet asistencija kapitena, turskog veterana Kenana Karamana, čiji je udarac protiv bivšeg kluba Fortune iz Dizeldorfa dao znak za početak velike fešte na stadionu "rudara" i ulicama Gelzenkirhena. Pa, ni na šest iskorišćenih šansi i tri spakovana gola "bosanskog dijamanta" Edina Džeka, zvezde evropskog formata, čiji je januarski dolazak u niži rang takmičenja bacio u rebus sve one što sport svode na trofeje i pare.

"Samo od subotnje promocije primili smo više od 1.000 novih zahteva za članstvo u klubu. Krupnim koracima se približavamo neverovatnoj brojci od 220.000 članova. Ludnica!", napisao je klub u saopštenju, potpisanog od strane svih članova Upravnog odbora sedmostrukog prvaka Nemačke, osvajača prve tamošnje duple krune, pobednika Kupa UEFA (1) i Intertoto kupa (2), te bivšeg polufinaliste Lige šampiona, istorije započete idejom grupe srednjoškolaca 1904. godine. 

"Kraljevsko plavi" su možda ponajviše simbol navijačke privrženosti i odanosti, ali ni ona ne može biti svedena na podatak da je Šalke šesti klub na svetu po broju registrovanih pristalica. Zašto? Zato što lokalci iz grada potrošenih nalazišta uglja i njihovi istomišljenici iz drugih nemačkih sredina, takođe iz redova radničke klase, nisu okretali glavu i dizali ruke od svog mijenika ni u vreme devetomesečnog posta u pobedama, pre pola decenije. 

Ili dok ga je (dugo) vodio nemački biznismen, "kralj mesa" Klemens Tenis, čiji su rasistički ispadi, dobar odnos sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i(li) loš tretman radnika u njegovim fabrikama, u vreme kovida-19, nailazili na osudu ljudi sa, gotovo, uvek punih tribina, ali i domaće javnosti i nekadašnjih igrača novog (starog) bundesligaša.

Nisu mu uskratili podršku ni kada su ga pomenuta pandemija, odlazak "Gazproma" iz sonzorskog pula i neki loši poslovni potezi doveli na rub propasti. Svojevremeno jedan od profitabilnijih klubova, u planetarnim okvirima, došao je pre samo par godina do toga da prosi novac od svojih navijača. I dobio je oko 7.500.000 evra od 8.000 članova, formalno udruženih specijano za kupovinu dela stadionskih akcija. Pružili su ruku spasa i to im se vratilo minulog vikenda.

"Skoro da ste nam nedostajali", poručili su šaljivo iz Borusije Dortmund, u objavi na društvenim mrežama, uz čestitke svom epskom sportskom neprijatelju, u noći njegovog uspeha, jer se i "milionerima" opet igra čuveni rurski derbi.