"Ozbiljan sport je u stvari rat bez pucnjave", zapisao je Džordž Orvel. Rata je u četvrtfinalnim utakmicama fudbalske Lige šampiona i te kako bilo, čak i krvi Ruđerija i Fermina Lopesa uživo, ali su na putu za Budimpeštu ostala četiri kluba. Fantastična četvorka novi je dokaz da savremeni fudbal još balansira između potrebe da bude spektakl i makijavelističke ideje "cilj opravdava sredstvo".
Bajern i Pari Sen Žermen uvek žele gol više. Brzo, direktno i atraktivno, nude fudbal koji puni tribine i pravda status globalnog spektakla. Zajedno su do sada u mečevima elitnog takmičenja postigli 76 golova, skoro 12 odsto od ukupnog broja ove sezone (639). Sa druge strane su Arsenal i Atletiko Madrid spremni da se prilagode, igraju u niskom bloku, čekaju i žive u strpljenju čak i po cenu da gube privlačnost, kao da im je taktiku crtao Nikolo Makijaveli lično.
Nije to samo sukob stilova već i dve različite fudbalske filozofije. Jedna veruje da je svrha u golovima, tempu i uzbuđenju, druga da je suština u kontroli i disciplini. Zato su očekivanja navijača već podeljena: u Minhenu i Parizu će biti barem deset golova, u Madridu i Londonu ljubomorno čuvanje rezultata, kad i ako neko uopšte postigne pogodak.
Bez taktike, spektakl bi bio haotičan i prazan; bez spektakla, taktika bi postala samo prost broj. Problem nastaje kada se igra svede na izbegavanje greške, jer tada postaje nezanimljiv proračun gde su "dva i dva uvek četiri".
Iako sve pohvale idu Čolu Simeoneu koji je posle rizika i nadigravanja u prvenstvu svoj tim postrojio u armiju koja brani tvrđavu, fudbal kao globalni fenomen lišen spektakla sve manje drži pažnju publike. Utakmice bez mnogo šansi i želje za igrom unapred guše ono što tu igru čini posebnom. Takva je recimo bila i ona na krcatom "Emirejtsu", gde je apsolutni favorit Arsenal, činjenica pod pritiskom serije loših rezultata, u polufinale Lige šampiona otišao sa samo jednim udarcem u gol Sportinga (0:0).
U sudaru ova dva pristupa je i vrednost koju sa sobom nosi najvažnija sporedna stvar. Bez taktike, spektakl bi bio haotičan i prazan; bez spektakla, taktika bi postala samo prost broj. Problem nastaje kada se igra svede na izbegavanje greške, jer tada postaje nezanimljiv proračun gde su "dva i dva uvek četiri".
Niko navijačima ne može oduzeti izbor i odgovor na pitanje "šta želimo da gledamo"? Fudbal je odavno postao emocionalni ritual miliona ljudi, a spektakl će ostati njihova nasušna potreba. Valjda zbog toga i osvajača Lige šampiona na "eci, peci, pec" već biraju između Bajerna i Pari Sen Žermena.
Reči Bila Šenklija i dalje odzvanjaju: "Neki ljudi misle da je fudbal pitanje života i smrti… Uveravam vas da je mnogo, mnogo važniji od toga". Ne zato što odlučuje o životu, već zato što nas podseća šta u životu zaista vredi.
Na jednoj strani nalazila se fotografija Kejna, mlađeg brata Lamina Jamala, predstavljenog kao Isus Hrist, kao simbol njegove velike popularnosti među navijačima i emotivnih reakcija tokom utakmica. Međutim, ono što je izazvalo najviše pažnje bila je druga strana poruke.
Al Nasr iza sebe nema sezonu za pamćenje prvenstvo Emirata završio je na šestom mestu, ali klub veruje da dolazak jednog od najiskusnijih fudbalera regiona može da promeni ambicije ekipe. Posebnu ulogu u transferu ima i srpski trener Miloš Milojević, koji sa klupe predvodi tim iz Dubaija.
Ovo nije jedini spor između evropske kuće fudbala i svetske fudbalske federacije. Odnosi UEFA i FIFA već duže vreme prolaze kroz period neslaganja oko brojnih pitanja, a odluka Aleksandera Čeferina da preskoči finale dodatno je pokazala postojeću napetost između dve najmoćnije fudbalske organizacije.
Fudbal nikada neće odlučivati o životu, ali će nas iznova podsećati šta je u njemu zaista vredno. Nekada je presudno da ne kalkulišeš, veruješ u ono što imaš, pa i odstupiš od sopstvenih uverenja, namirišeš da protivnik pati i krvari i napadneš iz svakog raspoloživog oružja.
Teško je osporiti da Svetsko prvenstvo nije bilo uspešno - čak i nakon presedana kada je američki predsednik Donald Trump intervenisao i doveo u pitanje integritet turnira.
Ovogodišnje Svetsko prvenstvo ima rekordne 104 utakmice, nakon što je FIFA proširila takmičenje na 48 reprezentacija. Do kraja turnira, predsednik FIFA Gianni Infantino prisustvovaće gotovo polovini svih mečeva.
Bez obzira na komentare, Arsenal ima razlog za slavlje, londonski klub će posle dve decenije ponovo igrati finale elitnog takmičenja, prvi put još od 2006. godine, kada je poražen od Barselone.
Posebno se pamti poslednji susret Reala i Bajerna na putu do jubilarne 15. titule, kada su Madriđani golovima u završnici Hoselua ostigli do polufinala.
Srbija je osvojila srebrnu medalju, što je u ovom trenutku izuzetan uspeh. Do finala i poraza od domaćina Slovenije srpski tim je zabeležio pet dvocifrenih pobeda, kao i veliki trijumf and Španijom u polufinalu.
Španija je pokorila fudbalski svet. Olimpijskom i evropskom zlatu dodala je i ono najvrednije - svetsko. U finalu Mundijala ispisala je istoriju kao prva reprezentacija koja je u meču za titulu imala dvojicu startera mlađih od 20 godina. Na putu do trona primila je samo jedan gol, a finale dočekala u nizu od 37 utakmica bez poraza. Tu je sada i 38.
Kako li izgledaju slavljeničke majice poraženih finalista raznih sportskih manifestacija širom sveta? Ili ajde da budemo konkretni - ovog večerašnjeg finala Mundijala između Argentine i Španije. To nikada nećemo saznati, jer se one "komisijski spaljuju", a bilo bi lepo da dobiju mesto u svojevrsnom "Muzej poraženih", "Sobi srušenih snova" ili tome slično.
Sastav košarkaša Crvene zvezde za novu sezonu polako se kompletira. Tokom nedelje objavljeni su dolasci Davida Kremera i Džonatana Motlija, a očekuju se i dolasci Patrika Boldvina i Vojina Medarevića. To suštinski znači da je ostalo da se popuni još samo pozicija plejmejkera.
Mundijal 2026
Tanjug/AP Photo/Matthias Schrader
Ostavite komentar