PARTIZAN DE FUENLA... TERRASSA

Povezanost Partizana i Španije zauvek će biti upamćena kroz 1992. godinu, kada je Fuenlabrada ugostila crno-bele tokom, ispostaviće se kasnije, pohoda na titulu šampiona Evrope. Tada je i nastao slogan "Partizan de Fuenlabrada", koji se i danas može naći na majicama pristalica beogradskog kluba. Međutim, od ove sezone pojavila se nova konekcija sa tom državom. Pre skoro 57 godina, u Terasi nadomak Barselone rodio se Đoan Penjaroja.

Stručnjak iz Katalonije je došao u Beograd u "najgorem mogućem momentu". Bilo je trenutaka u prošlosti kada je bilo teže, pre svega finansijski, ali ovako delikatna i jedinstvena situacija nije viđena nikada. Da ne prepričavamo šta se događalo, tek na svom debiju, Penjaroja je dočekan mlakim aplauzom, a i ponekim zvuždukom, u okršaju protiv Makabija. Navijači su okrenuli leđa timu, podržali Željka Obradovića, a kompletan sastav je bio u rasulu. Karlik Džouns povređen, najskuplji igrač Džabari Parker nesnađen, a Tajrik Džouns uvređen. To mu je bila startna pozicija.

Nije počelo dobro, teški i ubedljivi porazi su se nizali, počevši od Makabija pa do najubedljivijeg klupskog poraza u Beogradu ikada, koji mu je naneo Olimpijakos. Jedino u ABA ligi nije bilo kikseva, pa je na kraju ekipa neku vrstu samopouzdanja crpela upravo iz tih pobeda. Za to vreme povučeni su neki bitni i hrabri potezi. Tajrik je otišao u Olimpijakos, Džabari je sklonjen da trenira samostalno, a i Murinenu je stavljeno do znanja da već u januaru može da se sprema za odlazak u Ameriku. Paralelno sa tim, Đoan je uklapao novajlije u sistem, iz NBA lige je stigao Pejn, a tek nešto malo ranije i dva prekaljena igrača, Nik Kalatis i Tonje Džekiri.

Prve pobede upisane su u Minhenu, protiv Bajerna, a onda je savladan Hapoel nakon povratka iz minusa od 27 poena. Ta utakmica je bila potpuna prekretnica u sezoni, nakon koje ništa više nije bilo isto. Ni tu, ipak, nije moglo biti potpune radosti, jer je povreda Ahilove tetive završila sezonu kapitena Vanje Marinkovića.

Pravio je svakakve petorke, Partizan je pobeđivao i lepo i "ružno", ali je pokazivao novo lice. Lice ekipe koja ne odustaje. Koja protivniku neće priznati da je bolji i koji će morati dobro da se pomuči kako bi ih oborio na leđa.

Razdrmao je ekipu i našao ulogu svima, pa i pojednim domaćim igračima. Naročito je "osetio" koliki uticaj na igru ima Arijan Lakić, koji je procvetao od dolaska Katalonca u Beograd. Pobede u regionalnoj ligi su nastavile da se nižu, i to uglavnom rutinske, dok je u Evroligi svaki poraz bio tesan. Jedina mrlja za sada je Kup u Nišu, gde je ekipa izgledala bez samopouzdanja i potrebne želje za borbom, kao da se unapred predala.

Povratkom Karlika Džounsa, Partizan izgleda još bolje. Pored njega probudio se i Bonga, a čak i poprilični sporni Sterling Braun povremeno podseća na igrača iz prošle sezone. Mada je bio "u kazni" protiv Hapoela, pa onda baš on rešio meč u produžetku. Pritom se u međuvremenu Pejn vratio u NBA, a bio je važan šraf u jednom trenutku.

Partizan odavno nema šanse za doigravanje u Evroligi, pa je apsolutni prioritet postala Aba liga, u kojoj su crno-beli trenutno lideri. Odbranom titule sezona bi donekle bila spašena, a Đoan Penjaroja bi "kupio" sebi mesto na klupi i naredne sezone. Iako ima garantovan ugovor, kada je dolazio, malo je ljudi verovalo da bi mogao dugo da se zadrži. Međutim, trener iz Terase radi u tišini i uspeo je pospremi nered u kući koja je delovala da će se srušiti kao kula od karata. Ko zna, možda će se u nekom narednom periodu u crno-belim buticima naći majice sa sloganom "Partizan de Terrassa".