Počnimo ljubav ispočetka

"Počnimo ljubav ispočetka", naslov je čuvenog muzičkog hita koji je Beti Đorđević prvi put izvela na prestižnom muzičkom festivalu "Beogradsko proleće", 1976. godine, a čiji tekst i kompoziciju potpisuje Aleksandar Korać. Metaforu naslova, kasnije i albuma, koji i današ živi punim plućima, srpski ženski rukomet početkom februara 2026. godine, mogao bi da upotrebi kao opis početka novog-starog poglavlja. Dolazak, neko bi doduše tendenciozno, pompezno, glamurozno, rekao i povratak na velika vrata, a ja ću samo dolazak, jer znam da ona baš tako voli da se kaže, Sandre Kolaković na mesto selektora ženske rukometne reprezentacije, predstavlja novi početak.

Iako se u ženskom rukometu od 2011. do 2025. godine pojavljuju samo četiri imena kao selektori nacionalne selekcije, prethodnih 365 dana pokazatelj su da su greške u izboru selektora bile prisutne. Bent Dal zadržao se tek dve meseca, dok je njegov naslednik, Španac Hose Ignasio Prades dobio priliku da Srbiju vodi na Svetskom prvenstvu na kojem je zauzeto 12. mesto. Da li su rani raskidi ugovora posledica sigurne i čvrste odluke ili brzopletosti nikada nećemo saznati. Danas je i manje važno, ali se i o ugledu poslodavca, u ovom slučaju Rukometnog saveza Srbije, mora voditi računa.

Kroz istoriju smo videli da poverenje selektoru, tek da bi se reklo da postoji kontinuitet, nije dobro. Verovalo se Saši Boškoviću, nakon osvojene medalje, što jeste veliki argument, ali na uštrb ostanka bez, u tom trenutku, zvanično najbolje rukometašice sveta Andree Lekić. Sa njom i Dragane Cvijić, Kaće Tomašević, Sanje Damjanović...

Sve one danas su ponovo tu. Andrea, kao generalni menadžer ima dirigentsku palicu. Katarina svoje znanje prenosi golmanima, Cvija je na životnoj raskrsnici i čekamo odluku da li nastavlja karijeru ili će u trenerske vode. Sanja... Sanja je direktorka reprezentacije. Takvom mozaiku nedostaje kapetan broda.

I kada je teško, seti se nekoga ko je tvoj. Nekoga ko nas poznaje. Mentalitet, stav. Nekoga ko se po osamostaljenju Srbije, prebegu mnogih velikih imena u drugu reprezentaciju, nije libio da svoje ime stavi ispred skromnog tima i povede ga, sada već davne 2006. godine, na Evropsko prvenstvo, iako svestan činjenice da okolnosti koje su tada bile vode u krah.

Taj neko je sebe rukometu dao više od mnogih od nas. Sandra Kolaković. Kratko se u prvom mandatu rođena Šapčanka, ćerka čuvenog, nadasve rukometno priznatog Petra Fajfrića, supruga trenerskog, ali odbojkaškog maga, Igora i majka levog beka Alekse, zadržala na kormilu Srbije te 2006, te je sada cilj duži boravak, ali i stabilizacija. Uz to, odabir novog kadra, mlađih snaga koje će vratiti veru da može, ako ne 2013, a onda bar da 2019. godine i šesto mesto na svetu budu ponovljeni. 

Sandra, dug put je pred vama – per aspera ad astra, neka Vam to bude poruka uz koju ćete uspeti!