Nećemo trošiti reči na veliki rast u kvalitetu fudbala u Poljskoj kroz poslednju deceniju, niti na način na koji je do njega došlo, već ćemo se čisto osvrnuti na statističke podatke koje nam donose tabela i rezultati određenih timova.
Profimedia/Arena Akcji/ddp USAKolumna Luka Marković
Ova sezona predstavlja čak 100. u istoriji poljskog fudbalskog šampionata (računajući i oduzimajući sve varijacije lige, uz prekide zbog rata i okupacije) i bilo bi nezahvalno reći da se velelpni jubilej ne obeležava uzbuđenjem, neizvešnošću, pa čak i anomalijama u "prelepoj igri", kakve ne viđamo - pa, nikad. Možda Ekstraklasane predstavlja fudbalski krem Evrope, niti epicentar velikih transfera, ali neophodno joj posvetiti malo pažnje, pošto ono što ove takmičarske godine gledamo u Cebulandiji (pežorativ za ovu zemlju, koji u direktnom prevodu znači "zemlja luka") zaista predstavlja presedan.
Nećemo trošiti reči na veliki rast u kvalitetu fudbala u Poljskoj kroz poslednju deceniju, niti na način na koji je do njega došlo, već ćemo se čisto osvrnuti na statističke podatke koje nam donose tabela i rezultati određenih timova.
Sezona u Ekstraklasi je počela 18. jula, a trenutno, razlika između prvoplasiranog i poslednjeplasiranog tima je tek 16 bodova! Da stavimo ovu informaciju u perspektivu - u prvenstvima država koja su počela u sličnom terminu, kao što su Srbija (39), Slovenija (35), Belgija (32), Švajcarska (35) i Danska (27), razlika je preko 25 poena između dva kraja tabele. Takođe, ako bismo rekli da je magična granica za timove koji za sebe kažu da su u borbi za opstanak dve utakmice, to jest šest bodova, uvidećemo da se čak devet poljskih ekipa nalazi u ovoj kategoriji, što je ponovo nemerljivo sa ostalim pomenutim šampionatima, u kojima je maksimalno četiri tima udaljeno šest bodova od poslednje ekipe na tabeli.
Ako se za promenu okrenemo vrhu tabele, vidimo još veću nepravilnost. Trenutno, vodeći sastav u Poljskoj je Jagelonija, dok dva boda manje ima novpromovisana Visla Plock, što bi posle 19 odigranih mečeva bio dovoljan podatak da sam po sebi privuče pažnju. Pogledamo li učinak drugoplasirane ekipe, shvatićemo da ima više nerešenih rezultata nego pobeda (9:8), i tek 33 boda, što se u Španiji recimo ravna sa procentom uspešnosti Selte, koja zauzima sedmo mesto.
Iako je Visla Plock trenutno druga, prema postignutom broju golova je jedna od najgorih u prvenstvu (23). Samo tri tima su postigla manje, dok je prema ovoj statistici, najbolji tim Lehija iz Gdanjska sa čak 41 pogodtkom. Naravno, to u Poljskoj ništa ne znači, pošto se ovaj klub nalazi na 10. mestu, sa kog tehnički vodi borbu za opstanak, usled čak 38 primljenih golova (intrigantno je da će ovim tempom, Lehija primiti čak 70 golova ove sezone!).
U našu arhivu anomalija, uvrstićemo još jedan novopromovisani tim - Arku iz Gdinje, koji se nalazi tik iznad zone ispadanja i sa ubedljivo najgorom gol razlikom (-17) i najmanje postignutih golova (15), što ga nije sprečilo da do ovog vikenda bude ispred pomenute Lehije, čiji je veliki rival. No, sada se i to promenilo, pa ekipa iz Gdanjska ima dva boda više.
Izdvojićemo još dva kluba - prvi je Vidzev Lođ, koji ima bogatu istoriju iza sebe, ali moderna vremena nisu bila previše milostiva. Vidzev nije preterano poznat po trošenju novca (svega oko milion evra od 2010.), ali se ove sezone "otvorio" i iz MLS doveo nekadašnjeg igrača Zvezde, Osmana Bukarija, čime je oborio transfer rekord Ekstraklase - 5,5 miliona evra. Takođe, drže i drugo, i treće mesto sa 3,1 i tri miliona evra datih za igrače, koji nisu preterano pomogli, s obzirom da je klub tek 17. na tabeli, uz trošak od 21 milion evra!
U zoni ispadanja, društvo Vidzevu pravi - gle čuda - Legija iz Varšave. Iako ubedljivo najuspešniji tim Poljske, uz visoku finansijsku moć za tamošnje uslove, trenutno su 16. na tabeli sa 20 bodova, a takođe su i pretposlednji po broju postignutih golova (22).
Zaista, u Evropi smo poslednjih godina svašta videli, ali ono što se trenutno dešava u Ekstraklasi, pokazuje koliko je tamošnji fudbal nemoguće podrediti zakonima verovatnoće. U Poljskoj par godina unazad (pet sezona, četiri šampiona), više podleže zakonima Foresta Gampa i čuvenoj rečenici - "Život je kao kutija čokoladica, nikada ne znaš šta dobijaš".
Nećemo trošiti reči na veliki rast u kvalitetu fudbala u Poljskoj kroz poslednju deceniju, niti na način na koji je do njega došlo, već ćemo se čisto osvrnuti na statističke podatke koje nam donose tabela i rezultati određenih timova.
Nećemo trošiti reči na veliki rast u kvalitetu fudbala u Poljskoj kroz poslednju deceniju, niti na način na koji je do njega došlo, već ćemo se čisto osvrnuti na statističke podatke koje nam donose tabela i rezultati određenih timova.
Kada se zarade sportista iz Slovenije, Hrvatske, Srbije, BiH, Crne Gore i Severne Makedonije svedu na istu valutu, regionalna sportska hijerarhija prestaje biti stvar percepcije i postaje čista računica.
Tokom kratkog perioda Zimskih olimpijskih igara, vodeći brendovi ubrzano nastoje da ubede rekreativne skijaše kako im je, baš kao i njihovim idolima, potrebna najsavremenija oprema da bi uspeli na stazama.
U petak počinju Zimske olimpijske igre (ZOI) Milano‑Kortina 2026, na kojima će Srbija, kao zemlja koja nije velesila u zimskim sportovima ali joj je bitno da učestvuje, imati tri predstavnika.
Odlazak Enza Maresce iz Chelseaja izgleda kao još jedna epizoda kluba ne uspeva da stabilizuje klupu. Međutim, ovaj slučaj je ilustracija dublje promene – trener više nije centralna figura moći, već deo šire organizacione slagalice.
Utakmica sa Makabijem još jedno je podsećanje koliko je Evroliga zahtevno takmičenje i koliko je u njemu teško biti favorit. Već sledeće nedelje Zvezda se u Pireju će uloga biti drugačija, pa sledi kup, pa još 10 utakmica u Evroligi. Ali utakmica sa Makabijem se neće tako lako zaboraviti. I ne treba.
Crno-beli ulaze u deo sezone gde će pokušati da ostvare što više evroligaških pobeda, ali će u isto vreme probati da održe nivo u Aba ligi, gde su do sada pretpreli samo jedan poraz. Međutim, u drugoj fazi regionalnog takmičenja na red dolaze mnogo teže utakmice, uključujući i dva "večita derbija".
Nikada nismo imali ovoliko rasprostranjene ZOI, ovog puta čak na dve planine. Alpi i Dolomiti biće pozornica za najbolje zimske sportiste da zasijaju na najvećoj mogućoj sceni, ali i njihovi najveći protivnici. Ove planine ne dozvoljavaju previše veštačkih uslova, već se za sve one pitaju, samim tim se olimpijci neće takmičiti samo protiv sebe - već i protiv terena.
Junajted nas je ponovo podsetio koliko dobro funkcioniše protiv jakih rivala, bez obzira na to ko sedi na klupi. Ostaje, ipak, pitanje kako će ekipa izgledati protiv slabijih timova. Onda kada mora da diktira tempo i kada se pobeda podrazumeva. Često su baš te "male" utakmice važnije od onih velikih.
Euroleague
Profimedia/Arena Akcji/ddp USA
Ostavite komentar