Zimske Olimpijske igre koje ruše sve moguće kalupe

Decenijama u nizu, Zimske Olimpijske igre su pratile dobro poznati kurs: centralizovano, novo i grandiozno. Ovogodišnje izdanje odlučilo je da totalno zapostavi taj dobro proveren kalup i pokuša nešto sasvim drugačije. Milano je prvi put dobio čast i odgovornost organizacije, i morao je da se usudi da uradi nešto novo kako bi se istakao, a sada je stiglo vreme da vidimo da li će se ta odluka ispostaviti plodonosnom.

Nikada nismo imali ovoliko rasprostranjene ZOI, ovog puta čak na dve planine. Alpi i Dolomiti biće pozornica za najbolje zimske sportiste da zasijaju na najvećoj mogućoj sceni, ali i njihovi najveći protivnici. Ove planine ne dozvoljavaju previše veštačkih uslova, već se za sve one pitaju, samim tim se olimpijci neće takmičiti samo protiv sebe - već i protiv terena.

Ipak, planinski venci mogu biti samo otežavajuća okolnost, nikako glavna karika ovog spektakla koji često ume da padne pod senku "starijeg brata" (letnjih OI). I dalje će sve oči biti uprte u Lindzi Von, koja je i pored pokidanih ligamenata odlučila da učestvuje, ali i Domena Prevca koji je trenutno najbolji ski skakač planete. Ne smeju se izostaviti ni alpski skijaši poput Johana Hosflot Klaba i Mikaele Šifrin – dva "GOAT-a" svojih disciplina. Ne sme se ni zaboraviti povratak NHL igrača, koji će uneti svež dah i nov život u ovu već uzbudljivu priču.

Mladost će definitivno izazivati staru zimsku gardu, tematika koja krasi ove Igre. Italija je odlučila da spoji moderno sa antičkim, gde će svečano otvaranje biti na velelepnom "San Siru", a zatvaranje u "Verona areni" koja postoji već skoro dva milenijuma...

...Ovogodišnje izdanje OI podseća sve koji će se uključiti da nova tehnologija nije uvek tačno rešenje na odgovor razvoja sporta, iako možda logika tako nalaže. Domaćini su smislili savršenu mešavinu novih građevina i "reciklažu" starih koja će pokušati da probije prethodno uspostavljen model u nadi stvaranja nezaboravnog događaja koji možda može i doneti korenitu promenu igara koje ponekad bivaju zaspotavljene.

Njihov cilj je ne pasti pod pritisak i težinu spektakla, već dati svoj pečat. Sama činjenica da se održavaju na dve različite lokacije (ne toliko blizu jedna drugoj) daje mesta improvizaciji i isticanju karaktera - jer ne možeš kontrolisati nešto što nikada do sada nije urađeno. Dok su se ranija izdanja fokusirala na spektakl i modernizaciju, ovog puta će planinama biti dozvoljeno da "dišu".

Srbija možda nema previše predstavnika (samo tri), ali im ove Igre donose "deža-vu" momenat - nijedne nisu bile toliko blizu još od Sarajeva 1984. Posle decenija nedostižnih lokacija došao je red i na naš narod, tačnije nove generacije, da iskusi čari Zimskih Igara i omiljenih takmičara.

Za naš region, Milano i Kortina nisu uobičajene ZOI - one su prilika da se svedoči istoriji svojim očima i igrama koje odbijaju da prate tradicionalni scenario.