Patiće hokej, olimpizam i navijači, "best-on-best", ipak, neki drugi put

Kanada je kolevka hokeja. Amerikanci su umeli da ga pretvore u spektakl. Sovjetski Savez (čitaj: Rusija) ga je naučio da misli…

Posle 12 godina, profesionalci iz NHL, najjačeg hokejaškog takmičenja na planeti, vraćaju se na Zimske Olimpijske igre. Novoizgrađena arena "Palaghiaccio Santagiulia" biće poprište najvećeg olimpijskog spektakla u Milanu i Kortini d’Ampeco. Da budemo iskreni - čast svima, ali zna se ko je suvereni gospodar ovog globalnog četvorogodišnjeg zimskog hepeninga.

Najbolje svetske zvezde, kao posledica dogovora između Međunarodne hokejaške federacije, NHL-a, Unije igrača i Međunarodnog olimpijskog komiteta, okupiće se na jednom mestu i ponovo omogućiti "best-on-best" turnir. Sve što publika želi da vidi, ono što ih već sada čini nestrpljivim, nervoznim i euforičnim, biće na dohvat oka.

Prava "best-on-best" magija... Međutim, mada bolje ALI! Nepotpuna, kao Artur bez Merlina.

A, bilo bi drugačije da Rusija, sa svojim paklenim timom, prepunim NHL zvezda i vrhunskim dopunama iz KHL, učestvuje na Igrama. Za vicešampiona iz Pekinga i dalje traje zabrana zbog sukoba u Ukrajini.

Po mnogima najbolji tandem golmana na planeti "Vasilevski – Šesterkin" pratiće turnir kraj malih ekrana. Iza njih stoje moćne odbrambene figure i eksplozivni napadači iz Rusije, a među njima jedan veteran čija reputacija i sposobnost da cepa mreže protivnika i u 41. godini ostavljaju bez daha - Aleksandar Ovečkin. Samo njihovo prisustvo, bez ostatka liste zvezda, garantuje nezaboravnu zabavu na ledu.

Nažalost, ovaj put ne.

I kako da jedan ovakav spektakl bude potpun bez jednog od nosećih stubova hokeja na ledu? Ruske škole! Bez filozofije koja je kasnih osamdesetih godina na tlu Amerike i Kanade nazivana "evropskim cirkusom", da bi joj se isti ti kritičari kasnije (ali ne mnogo) divili, poštovali i kopirali. Kao problematični nestašni đak kada počne da shvata važnost lekcije profesora za svoju budućnost. Ako je "KLM" - DNK modernog hokeja, onda je Detroitov "Rašn fajv" revolucija.

Upravo zbog toga, ljubitelji hokeja biće uskraćeni za punu sliku ovog turnira i to je najveći gubitak predstojećih Olimpijskih igara.

"Čudo na ledu" prevazilazi sport i smatra se mitom. Dogodilo se u Lejk Plesidu 1980. godine. Podvig američkih studenata i amatera smatra se najvećim iznenađenjem u istoriji sporta. Da su Sovjeti tada, kao zapadni blok nekoliko meseci kasnije na Letnjim Olimpijskim igrama u Moskvi, bojkotovali turnir, trijumf domaćeg tima nikada ne bi dostigao te razmere.

Isto važi i za Dominika Hašeka u Naganu 1998. Prvi istorijski susret najboljih profesionalaca sveta. Svi su bili na okupu. Hašek je stajao između Kanade (Grecki, Sakić, Ajzerman, Šanahan, Lindros) i Rusije (Bure, Fedorov, Jašin, Kamenski), a svojim veličanstvenim partijama odveo je Češku do zlata. Da je njegovim najvećim rivalima tada neko uskratio nastup, uspeh "Dominatora" i uspeh cele nacije bio bi značajan, ali ne i moćan koliko danas.

Hokejaški turnir u Milanu i Kortini d’Ampeco biće pakleno jak - jedan od najsnažnijih u poslednjim decenijama. U to nema sumnje. Nosiće nas "Mekdejvid lajn", koga su Kanađani za Igre preimenovali u "Super-lajn". Sa Konorom, najboljim igračem današnjice, Nejtanom Mekinom i Sidnijem Krozbijem. Nedovoljno! Bez obzira na sve, senka izostanka Rusije zauvek će pratiti ovaj turnir. Politika je jedno, sport drugo - a u ovoj priči, najviše gubi hokej, ljubitelji igre i istorija olimpijskog sporta.