"Malo mi za sriću triba"

Refren poznate pesme Doris Dragović verovatno najbolje opisuje stanje uma prosečnog navijača Partizana nakon duplog evroligaškog kola protekle nedelje.

Posle najduže serije poraza u istoriji kluba, od kojih nijedan nije bio izražen jednocifrenom razlikom, od čega su pojedini ispred sebe dobili prefiks istorijski, upisane su dve pobede u Minhenu "pravo niotkuda". Bajern jeste tek nešto bolje plasiran na tabeli, ali je samo pet dana ranije savladao pred svojim navijačima Panatinaikos. Igrali su doduše bez najboljeg strelca Obsta, ali je i Partizan bio bez Dvejna Vašingtona. Ako je Andi falio Bavarcima, deluje da je crno – belima možda i prijalo da vide kako izgleda utakmica bez beka rođenog u Nemačkoj. Prekinut je niz poraza, a Đoan Penjaroja je konačno upisao prvi evroligaški trijumf.

Na krilima te pobede, Partizan je u Minhenu "ugostio" lidera na tabeli Hapoel. Utakmica je 22 minuta ličila na neke prethodne ovosezonske, protivnik pravi veliku razliku, ekipa ne reaguje, i ta prednost samo raste, bez preterane reakcije čitave ekipe.

Međutim, nakon toga se dogodilo nešto što se ne može racionalno objasniti. Crno - beli su nadoknadili minus od 27 razlike i uveli meč u produžetak, gde su onda slomili otpor ekipe iz Tel Aviva. Ako je nakon prethodnih ubedljivih poraza bilo govora da je ova generacija zaslužila da uđe u istorijske knjige kao ona koja je doživela najteži poraz u istoriji kluba, neverovatno je da je ista grupa igrača uspela da se vrati iz takvog rezultatskog deficita. Svi su dali doprinos, od najstarijeg Kalatisa, preko Arijana Lakića i kapitena Vanje Marinkovića. Doduše, senku na trijumf bacila je teška povreda reprezentativca Srbije u završnici meča.

Šta se promenilo u odnosu na prethodni period?

Odgovor naravno nije lak, ali može se reći ništa i sve. I dalje su to isti igrači koji su izgubili u Kaunasu 41 razlike i u Beogradu 38 od Olimpijakosa. Ipak, deluje da su se stvari u svlačionici promenile, i da su neki drugi igrači preuzeli vođenje iste. Tajrik Džouns je otišao put Pireja, Parker je maltene odstranjen iz tima, Vašington je zbog povrede ostao u Beogradu, a Sterling Braun je nakon očajnog prvog poluvremena, drugo po kazni presedeo na klupi. Onda je taj isti Braun postigao polovinu poena Partizana u produžetku i doneo pobedu! "Veri difikult to translejt maj frend", rekao je jednom najtrofejniji evropski trener svih vremena.

Pod vođstvom Željka Obradovića, ova ekipa nije gubila ubedljivo. Bilo je utakmica kada je izgledala loše, ali se borila u većini mečeva do kraja. Dolaskom Penjaroje, igrači nisu na startu dobili taj pozitivni impuls već su upali u još veću dubiozu. Ipak, deluje da Španac polako shvata gde je došao. U prilog tome govore i dve tehničke koje su ga isključile iz utakmice pre vremena, ali su izgleda dale dodatni elan timu. Ekipu je do kraja meča vodio Aca Matović, koji je, tehnički, postao čak četvrti trener Partizana koji je stigao do evroligaške pobede u sezoni! A crno - beli ih ukupno imaju osam?!

Očigledno svedočimo još jednoj istorijskoj sezoni Partizana, onoj o kojoj će se pričati u godinama koje slede. Doduše, neće biti istorijska zbog uspeha na terenu, ali u ovako turbulentnom periodu za klub pristalice crno - belih će donekle biti zadovoljne povremenim „čudima“ poput poslednjeg u Minhenu. Da makar na kratko dožive sreću, jer im za nju stvarno malo "triba".