Veljko kao jutro koje neće promeniti sve

Šta god donese život sutra će svanuti. Valjda je baš tako, poput zore došla vest da će novi selektor Srbije biti Veljko Paunović. To je jednostavno, pre ili kasnije, moralo da se desi. Posle neispunjene misije koju je sam postavio, da Srbija ustane iz ponora i ipak se plasira na Svetsko prvenstvo, ostavio je dozu sumnje. Ipak, jutro nije promenilo ništa. Ugovor sa Fudbalskim savezom potpisao je do 2030. godine. Nakon očekivanog raspleta ostalo je pitanje hoće li konačno svanuti i srpskom reprezentativnom fudbalu i da li je izbor selektora dovoljan?

Ako znamo da španska škola vlada, onda izgleda da je izbor dobar. Veljko je naučio španski, u tom sistemu je stasavao i razvijao se kao igrač, kasnije i trener. UEFA PRO licencu stekao je u Madridu a na početku svog puta u ulozi selektora mlađih kategorija rekao je da sluša menadžere, ali odluke donosi sam. Važno je da ima maksimalnu autonomiju u radu što je polazna tačka za bolje dane. Veljko nam može pokazati gde da krenemo, ali sam ne može.

Srbija ima infrastrukturu, nove stadione i terene, ima konačno i zanimljivo fudbalsko prvenstvo, dobiće i nacionalni stadion. U fudbal se ulaže kao nikada pre, i sada je verovatno vreme da krenemo sa stvaranjem novog fudbalskog identiteta.

Da bi se on izgradio neophodan je posvećen i iskren rad. Za početak, Fudbalski savez Srbije treba da sačini strateški dokument koji će svim ljudima koji treniraju decu ukazati na to šta i kako sa njima da rade. Da treninzi najmlađih ne izgledaju kao da je cilj stvoriti novog Dragutina Topića ili Ivanu Španović. Fudbal je ovde izgleda prestao da bude igra, ili jeste igra ali bez protivnika.

Identitet se gradi stvaranjem novog talasa trenera i trenerske škole koja je u 21. veku doživela velike udarce. Srbija nema nijednog trenera u Top 5 liga izuzev Koste Runjajića koji je nemački đak. Kao uzročno posledična veza, dalje bi novi talas trenera mogao praviti igrače koji bi se uklapali u profile koji nam odgovaraju. Deo identiteta su i nacionalni simboli, a skoro je ispravljen loš pokušaj da se izmeni grb Saveza, kada smo više ličili na Poljsku. Takođe, deluje kao da se srpska fudbalska reprezentacija u poslednje dve godine teško gleda, posle kraha u Kataru pogotovo. U zemlji sa veoma razvijenom navijačkom kulturom, za reprezentaciju se ne navija. Barem ne organizovano, a sve je manje i porodičnih odlazaka na stadion, izuzev kada gostuje Barselona ili neki klub slične težine.

Sve su ovo problemi koje ne može da reši dolazak jednog čoveka, već je neophodan posvećen višegodišnji rad. Tim ljudi koje je okupio FSS od generalnog sekretara Branka Radujka, do Ranka Stojića direktora za razvoj fudbala i ostalih mora da se pozabavi mnogim izazovima, da bi svitanje uspelo i donelo nova, lepša fudbalska jutra.