Jokićev pad je tuđi san: Zapamtite, ovo je najgore što ćete ga gledati

Čini se da su neki "preko bare" jedva dočekali.

Nekoliko slabijih utakmica Nikole Jokića bilo je dovoljno da se ponovo otvori pitanje njegovog pada. Da se pažljivije zagledaju noge, kilogrami, svaki promašaj i svaki napad u kojem nije krenuo prema košu. Kao da se već priprema prostor za zaključak da više nije isti.

Taj njegov pad? Oko 22 poena, 9 skokova i 9 asistencija po utakmici.

Dobro ste pročitali. Ono što kod Jokića izaziva zabrinutost, za gotovo svakog drugog košarkaša predstavljalo bi sezonu života. Njegova kriza je nešto najbolje što 99,9 odsto košarkaša u istoriji može samo da sanja.

To, naravno, ne znači da problem ne postoji. Postoji i vidi se. Samo bi trebalo da razumemo šta gledamo pre nego što počnemo da proglašavamo kraj.

Jokićev šut spolja trenutno ne funkcioniše. U prvih šest utakmica pogodio je tek oko 22 odsto pokušaja za tri poena. Za igrača koji protivničku odbranu kažnjava gotovo za svaku odluku, takav procenat menja uslove igre. Čuvar može da odstupi, zatvori prostor prema košu i sačeka. Saigračima ostaje manje mesta za utrčavanje, a Denver mora više da radi za kvalitetan šut.

Nikola je posle poraza od Portlanda i sam priznao da nema odgovor.

"Iskreno, ne znam zašto. Kada šutiram na treningu, pogađam, ali na utakmicama ne. Ipak, mislim da je i ova borba privilegija. Tera te da budeš bolji i da razmišljaš o tome gde je problem. Zato je definitivno privilegija."

U toj izjavi ima više materijala nego u mnogim dramatičnim procenama njegove budućnosti. Svestan je problema. Traži rešenje. Teškoće doživljava kao razlog da ponovo nešto popravi.

Međutim, trojke su samo deo priče.

Prema podacima o kontaktima sa loptom iz ovog početnog uzorka, Jokić je sa približno 94 kontakta po utakmici prošle sezone stigao do 102. Na prvi pogled, Denver ga koristi još više. Kada pogledamo gde dobija loptu, slika postaje drugačija.

Broj prijema na laktu reketa pao je sa 10 na 7,8. U postu sa 7,8 na 5,3. U reketu sa 8,9 na 6,3.

Dakle, lopta jeste češće kod njega. U zonama iz kojih najlakše može da slomi odbranu, ipak, ima je ređe.

Jokić na laktu reketa vidi čitav napad. Može da šutne, uruči loptu, pronađe utrčavanje ili napadne čuvara. U postu protivniku postavlja pitanje na koje godinama gotovo niko nema dobar odgovor. Ostavite ga samog i rizikujete poene. Pošaljete pomoć i rizikujete da neko drugi ostane potpuno slobodan.

Svaki prijem dalje od tih pozicija daje odbrani malo više vremena. Nikola tada tek mora da napravi ono što je ranije često imao već u trenutku dodavanja: prednost.

Zato je legitimno pitanje šta Dejvid Adelman želi da postigne. Ukoliko pokušava da ga rastereti, da li je pronašao pravi način? Jokić koji više učestvuje u organizaciji daleko od koša i dalje ima ogromnu odgovornost. Samo postoji mogućnost da sada mora više da radi da bi stigao do pozicije iz koje je najopasniji.

Rasterećenje bi trebalo da mu olakša posao. Da dobije loptu na vreme, dovoljno duboko i sa rasporedom saigrača koji protivniku otežava pomoć.

Posledice trenutnih problema vidi čitava ekipa. U pomenutom uzorku od šest utakmica Denver je sa Jokićem na parketu postizao 112,9 poena na 100 poseda. Prosek lige. Prošle sezone taj učinak iznosio je 126,1.

Razlika je ogromna. Godinama je njegovo prisustvo bilo garancija vrhunskog napada. Denver je mogao da ima loš dan, probleme sa rotacijom ili odbranom, ali je sa Nikolom uglavnom znao kako će do poena. Na početku ove sezone ta sigurnost nedostaje.

Šest utakmica nije dovoljno za konačnu presudu. Jeste dovoljno da se problem prepozna.

Tu dolazimo i do povrede levog kolena koju je doživeo krajem decembra 2025. godine. Propustio je 16 utakmica i prvi put u NBA karijeri suočio se sa toliko dugim odsustvom. Prirodno je zapitati se da li je taj trenutak promenio nešto u njegovoj igri.

Deluje mršavije. Možda je želeo lakše kretanje i manje opterećenje. Možda je u pojedinim situacijama oprezniji kada treba da uđe u kontakt. Možda deo odgovora leži u načinu na koji ga Denver koristi. Bez njegove potvrde i detaljnijeg poređenja perioda pre i posle povrede, sve to ostaju mogućnosti.

Ni poređenje prošle sezone sa početkom ove ne govori nam kada je promena nastala. Za taj odgovor morali bismo da razdvojimo igru pre povrede, period posle povratka i sadašnjih šest utakmica. Važno je i koliko mu protivnici otežavaju prijem, a koliko Denver uspeva da ga dovede na željeno mesto.

Ipak, utisak je da mu trenutno nedostaje i ona potpuna sigurnost. Da primi loptu, oseti manjeg čuvara iza sebe i bez premišljanja krene da završi posao. Da izbaci svoj karakteristični šut iz reketa bez dodatnog razmišljanja o prethodnom promašaju.

Ako je deo prepreke u glavi, što verujem da je slučaj, siguran sam da će je probiti. Čovek koji o sopstvenoj borbi govori kao o privilegiji očigledno još ima ogromnu želju da traži odgovore.

Nešto mora da uradi i Denver.

Godinama je Jokić popravljao tuđe loše večeri. Pretvarao prosečne napade u dobre, komplikovana dodavanja u lake poene i saigračima otvarao prilike koje sami teško mogu da stvore. Sada je vreme da mu se deo toga vrati. Preciznijim dodavanjem u post, boljim kretanjem, pogođenim otvorenim šutem i odlukom koja će mu skinuti makar jedan teret sa leđa.

Prva sledeća prilika dolazi večeras, protiv ekipe našeg Darka Rajakovića. Takav protivnik može da ispita svaku njegovu trenutnu nesigurnost, ali i da bude početak odgovora.

Kritika je opravdana. Priča o kraju je preuranjena, a u pojedinim reakcijama gotovo da može da se oseti zadovoljstvo što je Nikola konačno postao malo ranjiviji.

Zato ću i jasno zauzeti stav.

Zapamtite ovaj početak. Verujem da je ovo najgore što će Jokić izgledati ove sezone. Probiće barijeru, pronaći svoj ritam i ponovo naterati protivnike da biraju kako žele da izgube.

Verujem i da može da bude bolji nego ikad.

Ako su neki već spremili priču o njegovom padu, neka ipak ostave prostora za ispravku.