Francuska kuhinja

Voditelj: Osoba 1, molim Vas da se predstavite.

Osoba 1: Ja sam deo elite. Ne mislim, naravno, samo na establišment u svojoj državi kojoj pripadam isključivo fizički, već u čitavom svetu. Zato mnogi smatraju da sam hladan i arogantan, ali to me ne dotiče. Ni najmanje. Moji jedini pravi prijatelji su daleko i naš odnos se, uglavnom, odvija preko računa, koji je znatno bogatiji od prošle sezone kada sam, konačno, slavio na jedinom "frontu" na kojem imam iole ravnopravnu konkurenciju.

Voditelj: Hvala Vam puno. Na osnovu svega izrečenog, pretpostavljam da dolazite iz glavnog grada. Osoba 2, molim i Vas da se predstavite.

Osoba 2: Ja sam bio deo elite i znam da ću se tamo vratiti. Imao sam prijatelje među aristokratama, bio sam deo svih važnih skupova u državi. Sada sam, uglavnom, levo "obojen", mada težim da se bez skretanja na bilo koju stranu nađem na vrhu. Prvu sam šansu propustio, jer sam mislio da utakmica traje 90 minuta, ali verujem da će se ubrzo pojaviti nova. I, da. "Front" o kojem priča osoba 1, pokorio sam davne 1993. godine. Toliko o tome.

Voditelj: Hvala i Vama. Vi mi delujete temperamentije, kao da ste sa juga. Stigli smo do osobe 3 pa molim i Vas da se predstavite.

Osoba 3: Kao prvo, mislim da je pošteno da ja budem osoba 1. Nikada nisam bio u bilo kakvom elitnom odboru niti mi je to cilj. Ponosim se svojim radničkim poreklom, jer u životu nikada ništa nisam dobio na poklon. Ruke ljudi koji me vole (i vode) prljave su od "krvi i zlata", a ne zbog malverzacija kao u slučaju osobe 2, što je dokazano, odnosno osobe 1, što će se, verujem, tek dokazati. Baš zbog toga je ova trka gotovo neravnopravna, ali i svaka pobeda slađa.

Voditelj: Vi ste sigurno sa severa, nemam sumnju. Hvala Vam puno, svakako. 

Ovako bi mogao da izgleda početak emisije na TF1 ili Canal+ televizijskom programu u Francuskoj. Osoba 1 sedela bi na stolici srednje visine, sa visoko prekrštenom nogom i željom da i tako istakne svoju dominaciju. Osoba 2 bila bi nešto (lažno) opuštenija, izabrala bi šljašteću fotelju u kojoj bi se jasno videlo da joj nije najudobnije, ali cilj da pokaže ležernost u svakom momentu i ovoga puta opravdao bi sredstva. Osoba 3 izabrala bi zlatno-žutu nijansu svoje stolice, koja bi najviše podsećala na našu hoklicu, ne zato što joj je na njoj najprijatnije već zbog toga što bi jasno želela da pokaže da nema vremena za sedenje pošto mora naporno da radi, kako bi ostala na vrhu.

I baš u toj činjenici da je, u vremenu kada je od suštine bitnija forma i to ne samo ona na terenu, na vrhu neko ko po pravilima establišmenta tu ne pripada, čuči sva jednostavnost fudbala. Drugo je pitanje da li su fudbaleri Lansa, koji se predstavljaju pod pseudonimom "osoba 3", spremni za maraton ili im je trijumf u sprintu krajnji domet. Takođe se nikada ne zna kada će unutrašnja previranja u klubu kakav je Olimpik iz Marseja, sakriven iza odela "osobe 2", izaći na videlo i da li će se to odmah videti i na fudbalskom terenu. Igrači Pari Sen Žermena, gordi i ponosni nosioci table sa imenom "osoba 1", prvi su presekli šampionsku vrpcu u Ligi 1 u poslednje četiri sezone, odnosno 11 puta u prethodnih 13 prvenstvenih trka, što im daje za pravo da veruju u identičan rasplet i u maju sledeće godine. Ali, zar uspesi Monaka 2017. i Lila četiri godine kasnije ne potvrđuju izuzetak od pravila? Tome teže i na krajnjem jugu, odnosno severu Francuske.