Srbija u FIBA prozorima - pobede pišemo, junake pamtimo

Srbija je zabeležila dve pobede na startu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Kataru i to je jedino važno. Većina stvari će biti zaboravljena, posebno ako u Dohi za manje od dve godine naša selekcija bude osvojila neku od medalja.

Ipak, ima momaka koji će se u pola noći sećati utakmica protiv Švajcarske i Bosne i Hercegovine. To su Stefan Miljenović, Dušan Ristić, Ognjen Jaramaz, Stefan Momirov i Nikola Tanasković. Ako u pespektivi bude nekog Balkona veliko je pitanje da li će oni lično biti tamo, ali njihova imena će morati da budu pomenuta.

Ova reprezentacija je započela kvalifikacije, u najboljem slučaju, kao treća košarkaška tema u zemlji. Iza turbulencija u Partizanu i uspeha Zvezde u Evroligi, momci su se okupili da igraju protiv Švajcarske. Nema tu ničeg glamuroznog zaista, ali to je utakmica koja je morala da se dobije. Ne samo da bi se otišlo na Svetsko prvenstvo, već i na Olimpijske igre.

Pred samo tri hiljade gledalaca, u prestonici zemlje košarke, na poluvremenu je bilo 23 poena prednosti za Švajcarsku. Imao je Dušan Alimpijević u svojoj, i dalje, mladoj trenerskoj karijeri i težih momenata, ali gde baš na debiju na mestu selektora da gubi toliko od Švajcarske. U bilo.kojim okolnostima je mnogo teško objasniti poraz od Švajcarske u košarci u Beogradu. Otišli su u svlačionicu, pogledali u dresove koje nose, vratili se na praket i zaigrali odbranu.

U ovom sastavu i sa malo vremena za pripremu nije bilo realno očekivati lepršavu košarku, ali krvava kolena su uvek opcija. To je ono što FIBA kvalifikacije i jesu. Snalaženje i borba. Da se već nekako dođe do pobede. I uvek su tu heroji koji možda neće biti opevani u epskoj poeziji ekstaze posle osvajanja medalje. Ali bez njih ne bi bilo ničega. Njima je dovoljno da znaju da su dobili priliku da igraju za reprezentaciju Srbije i da su priliku iskoristili. 

U Sarajevu je bilo još teže. Protivnik motivisaniji i kvalitetniji, atmosfera srednjevekovna, košarka je bila tema samo na parketu. Opet je Srbija u većem delu meča bila u zaostatku. Alimpijević je sve vreme podsećao ekipu da bude mirna, da zna put do pobede i pokazao ga je u četvrtoj četvrtini. Izveo je nisku petorku na teren, sa Nikolom Tanaskovićem na poziciji centra. Ovaj momak će zauvek pamtiti utakmicu u Skenderiji, jer je bio najzaslužniji za pobedu reprezentacije Srbije. Odbrana na bekovima, poeni, skokovi, sve je bilo tu. Jaramaz i Momirov su dali mirnoću kad je bilo najvažnije. 

Srbija je na 2-0, ali dug je put do Katara. U sledećem terminu, krajem februara i početkom marta, igramo sa Turcima. Kod njih svi dolaze osim NBA igrača. Moraće i Srbija da bude u jačem sastavu. FIBA prozori su pravi lavirint. Ali lepo je znati da Srbija i u ovom sastavu ima identitet, a da igračima stručni štab kao jedan čuva leđa. Stav, energija i ljubav prema reprezentaciji, to je ono na šta ćemo od ovih ljudi uvek moći da računamo.