Arsenal i Ajaks – dve fudbalske krajnosti, a gde smo tu mi?

Subota, 30. maj 2026. godine. Finale Lige šampiona u fudbalu između Arsenala i Bajerna. Ekipa Mikela Artete obezbedila je titulu prvaka Engleske, prvu posle više od dve decenije, velikan iz Bavarske je prvak Nemačke drugi put zaredom.

Ovaj scenario bio bi već napisan kada bi u fudbalu jutro uvek crtalo dan i tragove mesečine. Arsenal posle pet kola trlja oči kao jedini tim sa maksimalnim učinkom u najkvalitetnijem klupskom takmičenju. Prvi put je povezao pet pobeda u Ligi šampiona nakon sezone 2005/06 u kojoj je odigrao jedino finale. U derbiju dva trenutno najkvalitetnija evropska tima zavezao je u čvor protivnika i jednog od najboljih napadača na svetu. Prvi put u karijeri Hari Kejn je odigrao 90 minuta bez šuta u okvir gola nekadašnjeg rivala iz kraja, kojem je inače dao 15 golova u 22 utakmice. Ponekad statistika umara, ali činjenica i mnogo pokaže ako prihvatimo da je samo nekada bila bikini. Sada tera i na pitanje da li će neko zaustaviti voz Mikela Artete pre ulaska u Keleti – glavnu železničku stanicu u Budimpešti.

Dve holandske krajnosti zovu se kao nekadašnji prvaci kontinenta - Psv i Ajaks. Nije jednostavno doći na "Enfild" i poput batlera koji odbija poslušnost engleskom šampionu servirati poraz sa tri gola razlike. Još gore je prošao šampion Italije Napoli, kada je u trećem kolu došao u batlerovu kuću (6:2). Da je tama "crvenih" još dublja opet nam šapuće jedna mala, nikako i beznačajna "trivija" - Liverpul je prvi put izgubio tri utakmice zaredom, sa tri ili više golova razlike, još od smrti Josifa Visarionoviča Staljina.

Nije neka vizija reći da ćemo u nokaut fazi sigurno gledati aktuelnog prvaka Evrope. Pari Sen Žermen je sa sve osamnaestogodišnjim Enđantuom u postavi, a zlatnom loptom na klupi, sa pet u mreži poslao Totenhem nazad u London i povećao šanse Tomasu Franku da bude prvi sledeći na listi otpuštenih menadžera u Engleskoj.

Da mali mogu sa velikima na mišiće podsetio nas je Karabag, koji ima sedam bodova iz pet kola, ali nije beznačajan ni rezultat kiparskog šampiona. Prijatno je iznenadio Pafos, koji je osim trijumfa nad trećeplasiranim timom španske Primere Viljarealom, dodao još tri boda odolevši u susretima sa Olimpijakosom, Kairatom i Monakom. Raspao se samo pred silom iz Bavarske istovremeno i dokazao da nije pukim slučajem eliminisao Crvenu zvezdu.

Osim toga što nemamo predstavnika u elitnom društvu ove sezone, nije prvi put u poslednjim godinama, mnogo više brine drugi podatak. U nikad većoj Ligi šampiona (36 klubova) nastupaju samo šestorica srpskih fudbalera. Poređenja radi, u košarkaškoj evropskoj eliti ove sezone igra čak 21 Srbin, po čemu smo treća košarkaška nacija po brojnosti odmah iza Amerike i Francuske. Dušan Vlahović i Filip Kostić (Juventus), Vanja Milinković Savić (Napoli), Aleksandar Stanković (Briž), Lazar Samardžić (Atalanta) i Jug Stanojev (Kairat). Da je igra "pod obručima" bilo bi dovoljno za petorku sa jednom zamenom. Dovoljno je i za lakši 5+1 fudbalski termin, bez previše trčanja. Liga šampiona je, ipak, više od rekreacije.