Neuspeh je biti drugi

"Neuspeh je biti drugi". To su reči Predraga Mijatovića, potpredsednika Partizana i jednog od najboljih igrača u istoriji kluba iz Humske. I to su reči koje bi svaki igrač/funkcioner crno-belih morao da izgovara konstantno tokom sezone. Jer je to tako.

Ipak, u tekućoj godini, tokom koje je Partizan i zvanično dobio novu upravu, situacija nije uvek bila jednostavna za izgovoriti tako nešto. Iako svaki navijač u novu sezonu ulazi sa željom da se njegov tim vrati na mesto gde je poslednji put bio još 2017.

Kada se u januaru pojavio Srđan Blagojević, klub je zvanično saopštio da je cilj "moderan pristup igri, taktička disciplina i integracija talentovanih igrača", a sam Mijatović rekao da se Blagojevićev pristup i filozofija poklapaju sa dugoročnom vizijom sportskog sektora.

I to je bio naredni korak u procesu potpunog oporavka kluba, koji za cilj ima afirmaciju mladih pojedinaca iz škole, povratak u međunarodna takmičenja i titule u Humsku. Od tog momenta Partizan u svojih startnih 11 ima bar šestoricu "bonus igrača", koji znaju tačno za šta se bore, ali će i nedvosmisleno doneti veliku zaradu. Ipak, oni nisu bili dovoljni za ulazak Evropu, očekivano ili ne, jer su to momci koji su seniorski fudbal mahom zaigrali tokom 2025. Ipak, jesu za prvo mesto na tabeli posle 16. rundi Mozzartbet Superlige Srbije. I ako ćemo biti realni, to je malo ko očekivao na startu sezone.

Do pre par meseci, to je bila talentovana ekipa čiji dometi nisu bili potpuno jasni, a danas je to tim koji je apsolutno konkurentan u borbi za prvo mesto. Sve sem toga ne bi bilo fer napisati. Jer, kako reći da klub koji je na polusezoni lider na tabeli nije u borbi za titulu?

Postoje komentari ili "analize", koji dobru poziciju Partizana poistivećuju i sa lošim rezultatima Crvene zvezde. Ali, da li su dva poraza i remija u 15 utakmica zaista loši? Primera radi, na sličnom uzorku, drugoplasirani u Mađarskoj ima svega šest pobeda, u Rumuniji devet, uz čak pet remija, a u Sloveniji po četiri poraza i nerešena rezultata. To su lige, po koeficijentu, slične Superligi. Dakle, svi gube bodove i to je potpuno normalno.

Momci koji su postali okosnica Partizana svega nekoliko meseci nakon debija, porasli su zajedno sa Srđanom Blagojevićem, i pored prvog mesta na tabeli, stigli i do nastupa u reprezentacijama svojih država. Ugrešić, Dragojević, Milošević, potom Kostić, Roganović, Vukotić... Što je povod i navijačima da se zapitaju koliko zaista može ova talentovana generacija.

Mnogi on njih su odrasli u "Zemunelu" i neće se sigurno predavati do kraja maja. Ipak, ono što će se sigurno dešavati i u narednom periodu su oscilacije u igri i rezultatima, koji su potpuno normalni za ekipu koja u proseku ima nešto više od 20 godina, ali i koja napreduje iz meseca u mesec i koja punu koncentraciju ima na domaćem prvenstvu. U nekim jačim ligama, to je često znalo da napravi prevagu.

Ovo je sve teorija, a šta će u praksi biti, teško je reći u ovom momentu. Ima još mnogo da se igra.