MMoto GP antologija

Antologija je u književnosti zbirka dela ili njihovih delova, prema nekom unapred određenom kriterijumu kao što su književni rod, tema, nacionalnost ili epoha. Antologija je poput "cveta" u kojem je svako delo posebno odabrano... Makar tako kaže Vikipedija. Kriterijumi su daleko strožiji nego u drugim zbirkama, poput hristomatije, te čitalac izborom čitanja antologije, zna da je za njega autor zbirke napravio najbolji ili najveličanstveniji mogući izbor. Istorija je ove godine izabrala da ono što je učinio Mark Markez, sada devetostruki šampion sveta u motociklizmu, već jeste deo antologije Moto GP-a.

Šest godina, 2.184 dana, četiri operacije, tri ekipe, dva motocikla, tri različita trkačka inženjera, nebrojeno neprospavanih noći, suza i znoja je kulminiralo sezonom od 11 pobeda u nedeljnim trkama, 14 pobeda u sprint trkama, osam pol-pozicija, uz činjenicu da je postao prvi čovek u istoriji sa preko 100 osvojenih pol-pozicija računajući sve kategorije šampionata sveta u kojima je vozio, i titulom šampiona broj devet.

Niko do sada, pogotovo ne u najjačoj, Moto GP, kraljevskoj kategoriji, nije se vratio na tron posle tako duge pauze. Niko se nije vratio na tako spektakularan način.

Niko nije od junaka 2013. godine, kada je u debitantskoj sezoni osvojio titulu šampiona sveta Moto GP klase, prvi put od 1978. i velikog Kenija Robertsa, postao "negativac" u očima najvećeg dela javnosti 2015, posle čuvene kontroverzne trke u Maleziji i sukoba sa svojim idolom Valentinom Rosijem, a danas najvećim rivalom.

Niko nije potom nastavio svoju priču kao tragičar 2020. godine kada je zadobio težak prelom desne ruke koji ga je doveo do toga da mora da prođe torturu četiri operativna zahvata, agoniju bakterijske infekcije kostiju, tragediju pogrešno podešene kosti posle treće operacije i rizik četvrte, konačno uspešne, operacije, posle koje su ga i dalje svi otpisivali. Ali po heroje ono najgore - svi ga žalili. Čak i obožavaoci njegovih rivala.

Svi su ga posmatrali kao još jednu tragičnu figuru koja je pala sa vrha sveta, sa trona Moto GP-a i pretvorila se u vozača koji je tu, koji i dalje oduševljava u ponekoj trci, u nekim kvalifikacijama, samo neće nikada više biti šampion...

Svi su ga prežalili? Niko nije verovao? Ne baš.

Dovoljno je da makar i jedna osoba veruje da se istorija promeni. Jedna i jeste verovala. Mark Markez. Dovoljno.

Sada, kada spuštamo zavesu na sezonu 2025. godinu možemo samo da kažemo - antologijsko poglavlje je ispisano i stajaće u istoriji ovog predivnog sporta kao priča za sebe. Povratak otpisanog, povratak kralja, povratak netrpeljivosti, koja mu više prija nego tren posmatranja sa žaljenjem, povratak jednog od trojice najvećih sviha vremena uz Đakoma Agostinija i Valentina Rosija na posebno mesto u panteonu bogova Moto GP-a.

Istovremeno je i stavljena tačka na eru započetu 2013. godine kada je kao nasmejani klinac došao da sruši bogove, poleteo ka Suncu, dosegao ga, pre nego što je i sam pao. Ali, za razliku od Ikara, njegova krila nisu od perja i voska, već od ugljeničnih vlakana i volje čelika i za razliku od Dedalovog sina kome je drugačija sudbina bila namenjena, broj 93 se ponovo podigao i poleteo. Sledeće poglavlje je deo jedne nove ere, gde je Markez sada stari, ožiljcima pokriven Bog motociklizma koji gleda neke nove, nasmejane klince, kako dolaze u njegovo carstvo.

Iza čijeg lica li se krije osmeh koji Markez najbolje poznaje?