Jesen još nije, ali može biti Partizanova

Ne sećam se. Možda je i prošle godine početkom novembra miholjsko leto bezuspešno pokušavalo da produži postojanje u neravnopravnoj borbi sa nadolazećom jeseni, ali znam da su fudbaleri Partizana tih dana uveliko bili bez šampionskih ambicija i u dvocifrenom minusu. Iako je zima bila još daleko. Sada, 12 meseci kasnije – neko će reći da je to privid jer je Crvena zvezda odigrala utakmicu manje – na sve konkurente u Superligi Srbije gledaju odozgo, što je temperaturu u Humskoj podiglo u plus. Nadoknadiv pobedom večitog rivala u zaostalom meču, ali plus.

Zasluge se, jasno je posle nedavne odluke klupskih čelnika da smene trenera, manje-više pišu igračima. Vetrovi povratka na ispravan kurs u Humskoj su na Banovom, tako mu se namestilo, "oduvali" Srđana Blagojevića sa Topčiderskog brda, čini se mnogo više zbog igračkog, nego rezultatskog kiksa u meču sa Čukaričkim. Mada, da se razumemo, i rezultat je te večeri bio katastrofalan. Glavni likovi na terenu su, naravno, ostali nepromenjeni, a crno-beli su brzo preskočili večitog rivala i to u režiji rođenog Ariljca Marka Jovanovića, člana dežurnog trenerskog tandema sa Đorđijem Ćetkovićem, koji je u komšijskoj mu Ivanjici podigao partizansku mlađariju na vrh vrhova. Što ne znači da će tu i ostati u danima i nedeljama koje dolaze. Marko, ne samo Partizan.

Drugom i drugačijom su pesmom opijeni sa suprotne strane Autokomande. Evropskom, doduše ne elitnom, mada se ni ova drugorazredna u Humskoj nije pevala već šest godina. Zvezda se, rastrzana između želje za što boljom predstavom u Ligi Evrope i učmalosti u višegodišnjoj jednoličnoj šampionskoj trci u Srbiji, spotakla u tri uzastopne prvenstvene runde pa je glavnokomandujući sa klupe Vladan Milojević, on sam zna da li u bukvalnom ili prenesenom značenju, ponudio ostavku. Vodeći ljudi kluba je, kakva god da je bila, nisu prihvatili, a Zvezda je pod njegovom komandom savladala Lil i ostala u trci za evropsko proleće. Na talasu novog izvora inspiracije i energije mogla bi da nastavi i borbu za trofej prvaka u Superligi.

Bilo bi dobro kada bi se u tu bitku uključila i trećeplasirana Vojvodina, mada je "Staroj dami" trenutno verovatno mnogo važnije da ostane na pristojnoj udaljenosti od najbližih pratilaca. Među njima su po jedan pančevački i novopazarski, odnosno svi preostali beogradski superligaši, što znači da bi se, kada bi se kojim slučajem ovog trenutka podvukla crta i Superliga Srbije podelila na dva jednaka dela, po bodove u šampionskoj grupi južno od Beograda putovalo samo na noge četi Vladimira Gaćinovića. Doduše, i ovo moramo uzeti sa rezervom jer Lučanci imaju jednu, a Kragujevčani dve utakmice manje.

I baš tu, na kraju, dolazimo do najjačeg utiska dosadašnjeg toka sezone jer je Srbija upravo u duelu poslednja dva pomenuta tima, nažalost, dobila svog Džoka Stina. Mladen Žižović, novopridošli trener Radničkog 1923, preminuo je od posledica srčanog udara tokom utakmice 14. kola na atletskoj stazi. Neki izgubljeni bodovi će biti nadoknađeni, Mladenov život neće. Zato ga ne smemo zaboraviti.